Википедија

Маларија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
'''''-{Plasmodium vivax, P. malariae i P. ovale}-''''' су преостале врсте, које нису тако опасне по човека. Постоје примјери успешног опоравка након месец дана, чак и без лечења признатим медикаментима. Налазе се у свим тропским крајевима света, изузев '''Plasmodium ovale ''' који је нађен само у [[западна Африка|западној Африци]].<ref name="Abeku 2007"/> ''-{Plasmodium vivax }-'' и ''-{P malariae}-'' се могу настанити у [[јетра|јетри]] човека, што може изазвати додатне компликације и захтевати додатни медицински третман.<ref name="Arnott 2012"/><ref name="Baird 2013"/><ref name="White 2011"/>
 
Преносник овог паразита, а и саме болести, је једна врста тропског рода [[комарац]]а ''-{Anopheles}-'', који убодом уноси истог у човека. Пошто се [[ларва|ларве]] комарца све до изласка из љуштуре налазе под [[вода|водом]], углавном у [[мочвара|мочварном]] подручјима маларија је најраспрострањенија у мочварним подручјима.
 
У свету се сваке године маларијом зарази 300-350 милиона људи, од чега 1,3 милиона умире. Већина случајева се догађа у тропским крајевима, а већина смрти у [[субсахарска Африка|субсахарској Африци]].
 
Француски војни лекар [[Алфонс Лаверан]] је године [[1907]]. добио [[Нобелова награда за медицину|Нобелову награду за медицину и физиологију]] за своје откриће узрочника маларије. Године [[1902]]., исту је награду добио британски лекар [[Роналд Рос]] за свој опис животног циклуса плазмодија. Познати биолог [[Роберт Кох]] открио је да се маларија може успешно спречити исушивањем мочвара, природног станишта комараца, пријеносника маларије, те је на тај начин успешно спречавао маларију.
 
== Симптоми ==
[[Датотека:Symptoms of Malaria.png|thumbмини|250п|Main symptoms of malaria<ref name="PPID 2010"/>]]
 
Зависно од врсте паразита из рода -{''Plasmodium''}- и времена [[Инкубација (болест)|инкубације]], први [[симптом]]и се могу јавити 7-14 дана<ref name="PPID 2010"/> или чак и 8-10 месеци након уношења паразита. Доста тога зависи и од [[Имунитет (биологија)|имунитета]], па се тако могу забележити случајеви потпуног имунитета, који је стечен временом. Симптоми се могу јавити касније код особа које су користиле антималаријаке лекове као превенцију.<ref name="Nadjm 2012"/>
 
Симптоми маларије, поготово у првих неколико дана, не изгледају ништа другачије од уобичајених симптома које имају неке друге болести које узрокују [[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и или паразити.<ref name="Bartoloni 2012"/> То отприлике укључује: повећану телесну температуру, [[главобоља|главобољу]], умор, појачано [[зној]]ење, повраћање, али могу се јавити и нешто другачији знаци као што су: сув кашаљ, болови у мишићима, повећање јетре, или чак нервне дисфункције и губитак свести.<ref name="Beare 2006"/>
Ред 55:
 
=== Животни циклус ===
[[Датотека:Life Cycle of the Malaria Parasite.jpg|thumbмини|350п|Животни циклус маларијског паразита. Комарац узрокује инфекцију убодом. Прво, спорозоити улазе у крвоток и мигрирају до јетре. Они инфицирају [[Хепатоцит|ћелије јетре]], где се умножавају у мерозоите, долази до отварања ћелија јетре, и паразити се враћају у крвоток. Мерозоити инфицирају црвена крвна зрнца, где се развијају у прстенасте форме, трофозоите и шизонте који затим производе додатне мерозоите. [[Гаметоцити|Полне форме]] се такође производе, које ако преузме комарац, инфицирају инсекта и животни циклус се наставља.]]
 
У [[Plasmodium|животном циклусу]] -{''Plasmodium''}- паразита, женка -{''[[Anopheles]]''}- комарца ([[домаћин (биологија)|дефинитивни домаћин]]) преноси покретну инфективну форму (звану [[спорозоит]]) на кичмењачког домаћина као што је човек (секундарног домаћина), и стога делује као трансмисиони [[Вектор (епидемиологија)|вектор]]. Спорозоит путује кроз крвне судове до ћелија јетре ([[хепатоцит]]е), где се репродукује [[асексуална репродукција|асексуално]], производећи хиљаде [[мерозоит]]а. Они инфицирају нова црвена крвна зрнца и иницирају серију асексуалних циклуса умножавања којима настаје 8 до 24 нових инфективних мерозоита, након чега се ћелија отвара и инфективни циклус поново почиње.<ref>{{harvnb|Schlagenhauf-Lawlor|2008|pp=[https://books.google.com/books?id=54Dza0UHyngC&pg=PA70 70–1]}}</ref>
Ред 69:
Инфекција маларијом одвија се у две фазе. Прва јетрена егзоеритроцитна фаза, те еритроцитна фаза. Када спорозоити узрочника маларије доспеју у крвоток, доспеју до [[јетра|јетре]], где улазе у [[хепатоцит]]е и у њима се асексулано размножавају. Болест је кроз тих 8-30 дана најчешће асимптоматска. Код -{''P. vivax''}- и -{''P. ovale''}- јетрена фаза може латентно трајати и до 1,5-3 године. Код -{''P. vivax''}- мерозоите прелазе у хипнозоите које у хепатоцитима мирују неколико месеци (6-12 типично) па до три године. У јетреним ћелијама настају бројни мерозоити који након распадања ћелија јетре улазе у [[еритроцит]]е. У еритроцитима паразити се поновно асексулано размножавају. Попримају облик прстена, затим расту у амебоидни облик из којег настају шизонти са 8 фо 24 мерозоита сваки. Они поновно излазе из ћелија те улазе у нове еритроците. Таквим таласима периодичне масовне инвазије нових еритроцита, значајано се повећава количина узрочника, док се клинички прати пораст телесне температуре. Део паразита у еритроцитима прелази у полне гаметоците, који након што комарац попије крв, у комарчевом пробавном систему започињу нови циклус.
 
У ћелијама јетре и еритроцитима паразит је добро заштићен од имунолошког одговора. Заражене еритроците ипак уклања [[слезена]]. -{''P. falciparum''}- на еритроцитима изражава адхезивне протеине због чега се лепи на малим крвним жилама и узрокује зачепљење микроваскулатуре.
 
Оштечење јетре узроковано маларијом је ретко и обично последица већ постојеће болести јетре (нрп. вирусни хепатитис, алкохолна болест јетре).
 
== Дијагноза ==
На болест се углавном посумња на темељу епидемиолошке анамнезе (боравак у крајевима где је присутна болест) и симптома болест. За дијагнозу болести користи се микроскопски преглед крви. Развијени су и брзи дијагностички тестови на бази антигена.<ref name="Abba 2011"/><ref name="Ameri 2010"/>
 
Маларија се према [[Светска здравствена организација|СЗО]] класификује као некомпликована или као тешка. У случају да је присутан један од следећих критерија болест је тешка, а ако није онда је некомпликована:<ref>[http://whqlibdoc.who.int/publications/2010/9789241547925_eng.pdf Guidelines for the Treatment of Malaria]</ref>
Ред 81:
** прострације - значајна општа слабост (особе не могу да ходају, седе)
** немогућност храњења
** вишеструке конвулзије - два или више напада
** дубоко дисање (ацидотично дисање)
** циркулаторни колапс или шок, ниски артеријски крвни притисак ([[хипотензија]]) - мање од 70 -{mmHg}- код одраслих или мање од 50 -{mmHg}- код деце
Ред 101:
Третирање ове болести одговарајућим лековима зависи од врсте -{''Plasmodium''}- која је присутна у организму човека, концентрације самог паразита у [[крв]]и као и отпорнисти паразита на неке од лекова. Правилна терапија лековима против маларије након 48 сати уклања све симптоме болести, а већ након 3-4 дана паразит је уклоњен из крвотока.
 
Постоји низ најразличитијих лекова који се користе како за спречавање, тако и за третман болести (најпознатији је свакако [[кинин (лек)|кинин]]), а међу њима најефикаснији и најпознатији су [[амодиаквин|амодијахин]], [[хлороквин]], [[мефлоквин]], [[доксициклин]], [[примаквин]], [[Atovakvon/proguanil|маларон]], најчешће кориштени у превентивне сврхе.
 
Да би се спречиле поновне појаве ове болести (рекуренце), у [[терапија|терапију]] се укључује и примаквин, који спречава поновни развој паразита, нарочито врста -{''P. ovalе''}- и -{''P. vivax''}-.
 
=== Превенција ===
Методе за превенцију маларије укључују лекове (профилакса), ерадикацију комараца и превенцију убода комараца. Присутност маларије у одређеном подручју захтева комбинацију неколико фактора, густе насељености човека, бројне популације комараца и високог ступња преноса са комараца на људе и са људи на комарце. Слабљење једне од карика доводи до нестанка болести.
 
Уклањање преносника болести остварено је исушивањем мочварних подручја, бољим санитарним условима, те [[инсектициди]]ма. Мере су биле успешне уз значајан еколошки учинак. Одређени учинак постиже се и мрежама против комараца на креветима, пошто се комарци рода -{''Anopheles''}- хране ноћу.
Ред 113:
 
=== Лекови ===
Медикаментозно лечење зависи од тежине болести. Некомпликована маларија се лечи се пероралним узимањем комбинације два или више антималаријска лека ([[антималарици]] - нпр. кинин, сулфадоксин-пириметамин, доксициклин, клиндамицин).<ref name="Achan 2011"/> Најделотворније су комбинације са [[артемисинин]]ом.
 
Тешка маларија се лечи парентералним препаратима антималарика уз подржавајуће мере у јединицима интензивног лечења, због потребе надзора виталних функција.
 
Већина обољелих се уз адекватно лечење потпуно опорави. Тешка маларија може брзо напредовати и узроковати смрт у неколико сати или дана. Најтежи облици болести, лечени у најбољим центрима имају смртност до 20%.
 
== Историја ==
Маларија је присутна код људи преко 50 .000 година. Први записи о повременим епидемијама грознице потичу из древне Кине 2700 година пре нове ере.<ref>Cox F (2002). "History of human parasitology". Clinical Microbiology Reviews 15 (4): 595–612. {{doi|10.1128/CMR.15.4.595-612.2002}}. PMC 126866. PMID 12364371</ref> Сматра се да је маларија делом заслужна и за пад моћи [[Римско царство|Римског царства]],<ref>{{Cite web|title=DNA clues to malaria in ancient Rome |date=20. 2. 2001 |work=BBC News |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/1180469.stm}}, in reference to {{cite journal|journal=Ancient Biomolecules |title=Biomolecular archaeology of malaria |vauthors=Sallares R, Gomzi S |volume=3 |issue=3 |year=2001|oclc=538284457|pages=195-213}}</ref> где је знана као римска грозница. Мочварни делови јужне Италије врло су погодни за ширење болести. У Европи и Северној Америци болест је била доста распрострањена до 20. века. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] маларије је била главна здраствена претња америчким војницима на пацифичком ратишту, те се сматра да је око 500 .000 заражено, а према неким изворима 60 .000 америчких војника на афричком и јужнопацифичком ратишту је преминуло од болести.
 
Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у [[Перу]]у, који су приређивали тинктуру из коре дрвета {{јез-лат|Cinchona}} која је садржавала [[Кинин (лек)|кинин]]. [[Исусовци]] су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинески Научник Ту Јоујоу, открио је [[артемисинин]], који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.
Ред 221:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Маларија| ]]
[[Категорија:Plasmodium]]
[[Категорија:Протозоалне болести]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Маларија”