Биологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>{{Cite book|last=Raven|first=P. H.|last2=Johanson|first2=G. B.|year=1999|title=Biology|publisher= WCB/McGraw–Hill|location=New York|pages=}}</ref>{{sfn|Campbell|1996|pp=}}{{sfn|Lawrence|1999|pp=}}<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]].{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{pagepage1|publisher=|location=Oxford|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Lincoln|first=R. J.|last2=Boxshall|first2=G. A.|title=Natural history - The Cambridge illustrated dictionary|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].{{sfn|Dasmann|1968|pp=}}<ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor1-first=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf,. {{page1|publisher=|location=New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. {{page1|location=|publisher=Island Press|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.