Тимар (феуд) — разлика између измена

м
Чланак значјано допуњен ћириличним писмом
м (Чланак значјано допуњен ћириличним писмом)
'''Тимар''' је назив за [[феуд]] у [[Османско царство|Османском царству]] који је доносио до 20.000 [[аспра|аспри]] прихода годишње. Држава (односно [[султан]]) као врховни власник земљишта давала је тимаре (као и друге веће феуде) уз обавезу да тимарски [[спахија]] ('''сахиби-тимар''') врши одређену војну службу, да на сваких 3.000 аспри годишњег прихода даје за рат једног коњаника и да сам иде у рат. Спахија није имао стварно право власништва над тимаром ([[спахилук]]) и није га могао отуђити (продати) већ је од њега је добијао само [[рента|ренту]]. Тимар је укинут [[1834]]. године. Корисник тимара називао се и '''тимариот'''.
 
'''Timar''' je naziv za [[feud]] u [[Osmansko carstvo|Osmanskom carstvu]] koji je donosio do 20.000 [[aspra|aspri]] prihoda godišnje. Država (odnosno [[sultan]]) kao vrhovni vlasnik zemljišta davala je timare (kao i druge veće feude) uz obavezu da timarski [[spahija]] ('''sahibi-timar''') vrši određenu vojnu službu, da na svakih 3.000 aspri godišnjeg prihoda daje za rat jednog konjanika i da sam ide u rat. Spahija nije imao stvarno pravo vlasništva nad timarom ([[spahiluk]]) i nije ga mogao otuđiti (prodati) već je od njega je dobijao samo [[renta|rentu]]. Timar je ukinut [[1834]]. godine. Korisnik timara nazivao se i '''timariot'''.
 
== Историја==
Временом, након завршетка владавина моћних султана из 16. века, долази до слабљења османске државе и, упоредо са тиме, слабљења тимарског система. Као и претходно, у Абасидском калифату и Византијском царству, долази до борби између појединца и државе око поседовања земље. Када држава слаби, површина земље у приватном власништву или вакуфи се повећавају, а самим тим, територија миријске земље се смањује. Спахије, посебно у западним областима, временом узурпирају државну земљу стварањем тзв. [[Оџаклук-тимар|оџаклук-тимара]], односно наследних тимара. Беговска титула прелази и на наследника. Тимари престају да буду плата спахија и постају поседи османског племства. Стварају се и чифтлуци, где се власник који узурпира земљу поставља између државе и сељака. Он плаћа ренту коју је сељак дужан да исплати држави, а сам од сељака узима далеко већу ренту. И поред кварења тимарског система, Османско царство није патило од несташице производа са својих села све до почетка 20. века. Једно од основних начела Царства било је да се цела земља мора обрађивати ради одржавања што веће војске.
 
==Izvor Извори ==
* ''OpćaОпћа enciklopedijaенциклопедија JLZЈЛЗ (8 ŠШ-ŽvaЖва)'', ZagrebЗагреб, 1982.
* MilanМилан VujaklijaВујаклија: ''"LeksikonЛексикон stranihстраних rečiречи iи izrazaизраза"'', BeogradБеоград, 1991.
* Робер Мантран, Историја Османског царства, Клио, Београд (2002)