У строгом центру Београда, испод данашње [[Палата Албанија|Палате Албанија]], пронађени су током њене градње [[1938]]. године [[скелетни систем|скелети]] [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у борби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[праисторија|праисторијско доба]].<ref>Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, ''„Београд испод Београда”'' (4. допуњено издање), Београд. {{pagepage1|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-355-0632-6|pages=}}</ref> Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкана]], пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[Винча — Бело брдо|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име.{{sfn|Тасић|1990|pp=pp.}} Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Антички Рим|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient" /> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогони хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm |title={Servia, Catholic Encyclopedia} |publisher=Newadvent.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византијско царство|Византије]].
