Звезда — разлика између измена

39 бајтова додато ,  пре 1 године
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (pravljenje sablona Cite book)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
Најближа звезда [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]], извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.<ref name=Bond-140283 /> Остале звезде (са изузетком појединих [[супернова]]) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве [[планета|планете]], па чак и [[комета|комете]] и [[метеор]]и. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]] која је удаљена око 40 -{Pm}- (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године) или 1,3 -{pc}- (парсека). То значи да светлости требају 4,3 године да стигне до Земље са ове звезде. Ипак, поред ове удаљености и неколико пута већих удаљености, постоји још неколико звезда које сматрамо најближим (види списак [[Најближе звезде|најближих звезда]]).
 
У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се на има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 10<sup>22</sup>).{{чињеница|date=02. 2019. }}
 
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су заправо мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael|url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology|accessdate=4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
[[Датотека:Sun_parts_big.jpg|мини|250px|Дијаграм описује модел звезде, типа нашег Сунца. Ауторство слике: НАСА]]
 
Стабилност звезде зависи од две међусобно супротстављене силе:
* термонуклеарне реакције ослобађају огромну енергију у виду огромног броја [[фотон]]а који доводе до огромног притиска у звезди усмереног ка споља, тежећи да распрши материјал звезде у околни простор
* сила гравитације, која се томе супротставља, настоји да задржи масу звезде на окупу и да је што више сажме.
 
== Структура ==
[[Датотека:Star types.svg|rightдесно|мини|Унутрашње структуре [[Главни низ|звезда главног низа]], конвекционе зоне са кружним стрелицама и радијативне зоне са црвеним блицевима. Лево је [[црвени патуљак]] мале масе, у центру је [[жути патуљак]] средње величине и десно је масивна [[Харвардска спектрална класификација|плаво-вела звезда главног низа]].]]
 
Унутрашњост стабилне звезде је у стању [[хидростатичка равнотежа|хидростатичке равнотеже]]: силе у било којој малој запремини су скоро прецизно уравнотежене. Балансиране силе су: гравитациона сила која је усмерена ка унутрашњости и сила која делује у супротном смеру услед [[градијент]]а притиска унутар звезде. Градијент притиска се успоставља путем температурног градијента плазме; спојашњи део звезде је хладнији од језгра. Температура језгра звезде главног низа или гигантске звезде је бар реда 10<sup>7</sup> [[келвин|K]]. Резултирајућа температура и притисак у језгру где водоник сагорева је довољна да дође до [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]] и довољно енергије се производи да би се спречио даљи колапс звезде.<ref name="hansen">{{Cite book|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32-33}}</ref><ref name="Schwarzschild">{{Cite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4|pages=}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. in the cite book template is the one as published by Prin. University Press</ref>
* H.H. Voigt: ''Abriß der Astronomie.'' 4. Auflage. Bibliographisches Institut, Mannheim. {{page|year=1988|isbn=978-3-411-03148-1|pages=}}
* H. Scheffler, Hans Elsässer: ''Physik der Sterne und der Sonne.'' 2. Auflage. BI-Wiss.-Verl., Mannheim. {{page|year=1990|isbn=978-3-411-14172-2|pages=}}
* Rudolf Kippenhahn, A. Weigert: ''Stellar structure and evolution.'' Springer, Berlin. {{pagepage1|publisher=|location=Berlin|year=1990|isbn=978-3-540-50211-1|pages=}} (englisch).
* N. Langer: ''Leben und Sterben der Sterne.'' Becksche Reihe. Beck, München. {{page|year=1995|isbn=978-3-406-39720-2|pages=}}
* D. Prialnik: ''An Introduction to the Theory of Stellar Structure and Evolution''. {{page1|publisher=Cambridge University Press, |location=Cambridge. {{page|year=2000|isbn=978-0-521-65065-6|pages=}}
* J.Bennett, M.Donahue, N.Schneider, M.Voith: ''Astronomie (Kapitel 14–16)'', Hsg. Harald Lesch, 5. Auflage (1170 S.), Pearson-Studienverlag, München-Boston-Harlow-Sydney-Madrid 2010
* Thassilo von Scheffer, ''Die Legenden der Sterne'', 1939.
* {{Cite book|ref=harv| autor= Stephen Hawking | autor-link = Stephen Hawking | title=A Brief History of Time|year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9| language = en}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Reeves| first = H. | title= L'evoluzione cosmica| publisher= Rizzoli–BUR| location = Milano |year=2000|isbn=978-88-17-25907-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gribbin|first=John|last2=Gribbin|first2=Mary|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0| language =en}}
* {{Cite book|ref=harv|last=AA.VV | title= L'Universo - Grande enciclopedia dell'astronomia| editor-last=Agostini|editor-first=De| location = Novara |year=2002}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gribbin| first= J. | title= Enciclopedia di astronomia e cosmologia| editor=Garzanti| location = Milano |year=2005|isbn=978-88-11-50517-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Owen| first = W. |display-authors=etal | title= Atlante illustrato dell'Universo| editor-last=Viaggiatore|editor-first=Il| location = Milano |year=2006|isbn=978-88-365-3679-5|pages=}}
{{refend}}
1.572.075

измена