Расизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 22:
[[Датотека:Races and skulls.png|250п|мини|Аутохтоне „расе“ на [[Земља|Земљи]] ([[1857]].): Џосаја Кларк Нот и Џорџ Робинс Глидон имплицирају да су „црнци“ креацијски чин између [[Грчка|Грка]] и [[шимпанза|шимпанзе]]]]
 
Расизам је [[наука|квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија|биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја|историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика|генетичким]], социобиолошким, [[селекција|селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.{{sfn|Gallagher|1999|pp=}} То схватање продубљује апсолутним поистовећивањем групних и индивидуалних особина. Према расистима, сваки припадник (њихове сопствене) „супериорне“ групе је у свим елементима свог биоантрополошког и социокултурног бића надмоћно вреднији од било ког члана подређене („инфериорне“) групе. Тражењем неутемељених веза између биолошких (генетичких) и културних групних својстава, посебно у области [[Интелигенција|интелигенције]], [[Понашање|понашања]], општих [[Менталне способности|менталних способности]] и [[Карактер личности|карактера личности]], они „расној супериорности“ дају значење и урођене и непроменљиве вредности.<ref>Hiernaux J. : Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.</ref><ref>Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. Taylor & Francis. {{page1|publisher= Taylor & Francis|location=New York|year=1969|isbn=9780203005972|pages=}}</ref>
 
Изворни узроци „[[расна дискриминација|расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. {{page|year=1999|isbn=978-0-13-080793-9|pages=}}</ref><ref name="automatski generisano1">Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>