Ислам у Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 17:
[[Датотека:Ottoman_small_animation.gif|мини|200п|Ширење Османског царства (1299—1683)]]
[[Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|мини|250п|Ислам на територији данашње Србије у 16-17. веку.]]
Ислам је почео да се убрзано шири [[Рашка|Рашком]] државом заједно са отоманским освајањима у 14. и [[15. век]]у. Након прикључења [[историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]] [[Османско царство|Османском царству]], ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. Неки од најзнаменитијих Срба муслимана из тог периода били су [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша Абоговић]] (1420—1473) и [[Мехмед-паша Соколовић]] (1505—1579), који је постао велики везир Османског царства. Етнички разнолика исламска заједница Србије је углавном настајала дуготрајним процесом исламизације локалног словенског живља и досељавањем Турака и других муслимана с истока.<ref name="Енциклопедија живих религија">Ислам у Југославији, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{pagepage1|publisher=|location=Београд| year = 2004|isbn=978-86-19-02360-3| pages = }}</ref> Међу појединим научницима је популарна тзв. »богумилска теза«, да муслимани словенског порекла и језика претежно потичу од [[богумили|богумила]], којима је прихватање ислама обезбеђивало континуитет верске посебности. Иако је ова теза широко оспоравана, такође је научно обеснажено и једнострано виђење исламизације као претежно насилног превођења у нову веру.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Обично се претпоставља да су мотиви хришћанских поданика Османског царства да прихвате државну веру били пре свега економског и социјално-политичког карактера.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Током неколико векова, ислам је био службена државна религија, али је [[трпељивост|толерисано]] постојање и других вероисповести. [[Државна организација Османског царства|Отоманским системом]] верске аутономије је признатим верским групама било омогућено да успоставе своје самосталне заједнице зване [[Милет (Османско царство)|милети]], у којима су задржавале своје сопствене верске [[закон]]е, [[традиција|традиције]] и [[језик]], под заштитом [[султан]]а. Иако је државна религија био ислам, у истом граду су заједно живеле [[хришћани|хришћанске]], [[јевреји|јеврејске]] и муслиманске заједнице. На основу система милета, становници немуслимани у муслиманској држави су уживали правну, судску и културну аутономију.<ref>[http://www.scribd.com/doc/13028380/Uvod-u-Islam-dr-Muhammed-Hamidullah dr. Muhammed Hamidullah, Uvod u Islam], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Због овога се мултинационално Османско царство узима за пример толеранције на основи национално-религијских разлика{{чињеница| date = 11. 2013.}}, а систем милета за рани пример [[религијски плурализам|религијског плурализма]].<ref name=Sachedina>{{Cite book| last = Sachedina| title = The Islamic Roots of Democratic Pluralism | first = Abdulaziz Abdulhussein | year = 2001| publisher = [[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-513991-4| pages = }}</ref> Међутим, [[дискриминација]] према немуслиманима је вршена, између осталог, на основу [[порез]]а којих су муслимани били ослобођени.