Ресавска школа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 15:
У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm |date=20121105170047 }}, Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа], Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Стефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418).<ref name="сава" /> Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />
 
Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу — центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[монаштво|калуђера]], који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света гора|Свете горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (1393—6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје [[Трновска школа|Трновске школе]] о реформицији правописа.<ref name="григорије" /> Један од главних руководилаца Ресавске школе био је [[Константин Филозоф|Константин Философ]], бугарски емигрант [[Јевтимијева школа|Јевтимијеве школе]] у [[Велико Трново|Трнову]],<ref name="лексикон">Историјски лексикон, [[Владимир Ћоровић]], Београд. {{pagepage1|publisher=|location=Београд|year=2006|isbn=978-86-379-0984-2|pages=149}} .</ref> а касније и [[Григорије Цамблак]].<ref name="дамњан" />
 
Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су постали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />