Цвијета Зузорић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
м Уклоњена веза: Конзул
Ред 22:
Рођена је у истакнутој трговачкој породици из Херцеговине, која у почетком 15. века прелази у Дубровник. Дошла су три брата Милаш, Радивој и Влатко и постали дубровачка властела Зузорићи. Милаш и Радивој затим одлазе у Смедерево, где настављају да се баве трговином. Влатко Зузорић остаје у Дубровнику, и он је чукундеда Цвијетин. Зузорићи су богата и отмена трговачка породица у Дубровнику. Прандеда песникињ био је Павле, а деда Влахо "који је написао прво стручно дело о двојном књиговодству". Отац Цвијетин је био ожењен Мартом Радољевић, и преко ње је била у сродству са песником Динком Златарићем. Цвијета је била једна од пет ћерки својих родитеља.
 
По њеном биографу, дубровачком професору Јорју Тадићу, Цвијета је рођена 1555. године у Дубровнику, али су се њени родитељи убрзо преселили у Италију, у град Анкону. Отац се тамо бавио трговином, а Цвијета проводи детињство и младост. Образовање је стекла у [[Анкона|Анкони]], где се из родитељског дома још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи, који јој даје 40.000 "златних динара" мираза, удаје се 1570. године за познаника, фирентинског племића. Њен супружник био је трговац Бартоломео Пешони, с којим се преселила у [[Фиренца|Фиренцу]], а потом као супруга (почасног?) [[конзул]]аконзула, поново вратила у свој родни град [[Дубровник]]. У Дубровнику Цвијета са мужем који наставља трговину борави до 1583. године. Мада је Цвијета омиљена и угледна и као таква сео елите, муж има проблема у пословању. Доживљавају банкротство, због којег напуштају "красни" Дубровник, и враћају се у Анкону. По професору Јојлу - није поуздано утврђено када је умрла, а последњи пут се помиње у документима 1609. године.<ref>"Политика", Београд 6. новембар 1929. године</ref>
 
Цвијета Зузорић је око себе окупљала бројне уметнике. Била је због своје лепоте и отмености предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ ({{јез-лат|Accademia degli Concordi}}).