Ilirizam — разлика између измена

10 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Разне исправке)
[[Датотека:Vlaho Bukovac, Hrvatski preporod (svecani zastor Hrvatskog narodnog kazalista u Zagrebu).jpg|мини|300п|upright|[[Vlaho Bukovac]]:<br />'''Slavlje narodne lirike i dramatike''']]
 
'''Ilirizam''' ili '''Ilirski pokret''' je naziv za [[književnost|književni]], kulturni i društvenopolitički pokret u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] i [[Slavonija|Slavoniji]] u drugoj polovini tridesetih i četrdesetim godinama 19. veka. Koristi se i za označavanje književnoistorijskog razdoblja u Hrvatskoj i Slavoniji od 1835. do 1850. godine.
{{citat|Kako da se prepiremo što je kod Srbljah narodno, što li nije, kod Srbljah, u kojih od oltara do čobana ništa biti ne može što ne bi narodno bilo: kod Srbljah, od kojih mi jezik u svojoj mudrosti i u svom bogatstvu, i običaje u svojoj izvrsnosti i svojoj čistoći učiti moramo ako hoćemo da ilirski život obnovimo: kod Srbljah koji su u svetinji svoga srpstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdržali, koji smo i mi u novije doba, radi sloge, pod prostranim imenom ilirstva novim životom uskrsnuli: kod Srbljah, koji su nama od starine sve sačuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnoga dati nemožemo?}}<ref>„Danica Ilirska“, br. 31, [[1846]].</ref>
 
Vuk Karadžić je smatrao da je jedino čakavsko narečje hrvatski jezik, a srpskim jezikom on naziva [[štokavsko narečje|štokavske]] govore, što su smatrali i brojni svetski stručnjaci - [[filologija|filolozi]], slavisti poput [[Jernej Kopitar|Jerneja Kopitara]], [[Pavel Josef Šafarik|Pavla Šafarika]] i drugih. Oni su smatrali da je čitavo štokavsko narečje srpski jezik, [[čakavsko narečje]] pravi hrvatski, a [[kajkavsko narečje]] deo slovenačkog jezika.<ref>{{Cite web |url=http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/safarik_porekloslovena.html |title=Pavel J. Šafarik, O POREKLU SLOVENA |access-dateaccessdate=29. 099. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130127072848/http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/safarik_porekloslovena.html |archive-date=27. 011. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
U Vukovoj studiji [[Srbi svi i svuda]], između ostalog, navodi se da Srbi žive u [[Dalmacija|Dalmaciji]], [[Srbija|Srbiji]], [[Vojvodina|Vojvodini]], [[Crna Gora|Crnoj Gori]], [[Bosna|Bosni]], [[Hercegovina|Hercegovini]], [[Lika|Lici]], [[Slavonija|Slavoniji]], [[Makedonija (oblast)|Makedoniji]], [[Baranja|Baranji]], [[Dubrovnik]]u i [[Kosovo i Metohija|Kosmetu]]. Takođe se kaže da Srba ima i u [[Istra|Istri]] i [[Trst]]u.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-srbi.html Vuk Stefanović Karadžić, Srbi svi i svuda]</ref>
* Milorad Živančević – Ivo Frangeš; Povijest hrvatske književnosti, knj. 4 – Ilirizam i realizam, Liber-Mladost, Zagreb, 1978.
* {{Cite book|ref=harv|last=Михајловић|first=Јевстатије|authorlink=Јевстатије Михајловић|title=Іллѵри и Србльи или Прегледъ народности старосѣдіоца Іллѵрика и имена, писмена и начина писаня данашньи Србаля|year=1843|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?id=sKddAAAAcAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Јован|authorlink=Јован Суботић|title=Неке мысли о союзу кньижевном Славена на югу и тога союза имену|journal=Новый Сербскіи Лѣтописъ|year=1839|volume=13|issue=48|pages=93-124|url=https://books.google.com/books?id=GmplAAAAcAAJ|pages=93-124}}
 
== Reference ==
1.572.075

измена