Википедија

Џедеф Ре — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Фараон
| име= Џедеф Ре
| слика = Louvre 032007 19.jpg
| опис_слике = Џедеф Реова статуа
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| хијероглифско_име= <hiero>N5-R11-I9</hiero>
| тронско име=
| златни_Хорус=
| небти натпис=
| владао_у_периоду= око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е.
| претходник= [[Кеопс]]
| наследник= [[Кефрен]]
| супружник= [[Хетепхерес II]]
| потомци=
| династија= [[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| отац= [[Кеопс]]
| мајка=
| сахрањен= [[Гиза]]
| Гробница= [[Кеопсова пирамида]]
| алтернативна имена =
| улога=
|}}
'''Џедеф Ре''' (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је [[Стари Египат|староегипатски]] [[фараон]] Четврте династије, [[Кеопс]]ов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром [[Хетепхерес II]]. Друга жена била је [[Кхентетенка]], са којом је имао синове [[Сетка]], [[Српски сроднички односи|Бака]], [[Хернет]]а и кћерку [[Неферхетепес]].
Ред 36:
 
== Краљева гробница ==
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|p=397}}</ref>, која се налази око 10 километараkm од града [[Каиро|Каира]], око 8 километараkm <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{harvnb|Shaw|2003|p=112}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=234}}</ref>, на стеновитим падинама <ref name="a4" />, успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{harvnb|Zamarovský|2005|p=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.<ref name="a8" /> Њена основа је имала око 100 x 100 метараm<ref name="a2" /> и остаци пирамиде се уздижу до 10 метараm. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" />. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамиде|пирамида]] била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.<ref name="a10" />
 
Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених [[скулптура]], сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт.<ref name="a4" /> Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.<ref name="a10" /> Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена [[кремен]]а, која је израђена у највишем уметничком квалитету.<ref name="a10" /> Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.<ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=286}}</ref> Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]].<ref name="a10" />
Ред 45:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthorsothers= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|isbn=978-80-7257-975-4|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Krejčí|first1first=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Verner|first1first=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0|pages=}}
 
{{refend}}
Ред 61:
* Michel Valloggia: ''Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion. {{page|year=2001|isbn=978-2-88474-100-2|pages=}}
* Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg. {{page|year=1999|isbn=978-3-499-60890-2|pages=247}}–253.
* Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz. {{page|year=1997|isbn=978-3-8053-2310-9|pages=26}}, 38f38}}f., 154, 156–159, 175, 188.
* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press. {{page1|publisher=|location=London|year=2004|isbn=978-977-424-878-8|pages=52}}–61.
* Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. {{page|year=2005|isbn=978-3-8053-3496-9|pages=243}}–289.
Ред 71:
{{портал|Стари Египат}}
{{Commonscat|Djedefra}}
 
* [http://www.touregypt.net/featurestories/djedefre.htm -{www.touregypt.net}-]
 
{{низ
| пре=[[Кеопс]]
| списак=[[Фараон|Египатски фараон]]<br />[[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| после=[[Кефрен]]
}}
{{Фараони Египта}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џедеф_Ре”