Јулија Хуњади — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
Рођена је 1831. године у Бечу у племићкој породици [[Хуњади]] ({{јез-мађ|Hunyady de Kéthely}}) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804—1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Јулија Хуњачи је била изузетно лепа жена, у коју се кнез Михаило јако заљубио. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила [[Обреновићи|Обреновића]], који је живео у [[Беч]]у као изгнани бивши српски кнез. До [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „[[Иванка при Дунаву|Иванка]]“<ref>"Стражилово", Нови Сад 16. јануар 1886. године</ref> на [[Дунав]]у, које је купио кнез Михаило од кнегиње Леополдине Грасалкович де Гиарак, рођене грофице [[Естерхази|Естерхази-Еделштетен-Форхтенштајн]]. Јулија је ту у месту надомак двора, подигла школу за женску сирочад.<ref>"Стражилово",...</ref>
[[Датотека:Kastiel.JPG|мини|Замак Иванка]]
По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом [[Богородица|Богородице]]. Српски језик учила је уз помоћ [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са немачким грофом Аренбергом.<ref>"Време", Београд 4. мај 1925. године</ref> За то брачно неверство кнез Михаило је сазнао тек 1861. године, из једног писма. Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од постеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. године. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. године она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд|year=1989|isbn=978-86-19-01637-7|pages=}} {{COBISS|ID=8503296}}</ref>
У београдском листу "Видов-дан" 1862. године излазио је као фељтон, роман холандског књижевника Хенрика Консциенца. Његово дело "Слепа ружа", превела је са немачког језика на српски, књегиња Јулија Обреновић.<ref>"Српски народ", Београд 1. јул 1944. године</ref> "Током 1863. године заједно са [[Филип Христић|Филипом Христићем]] је у Лондону лобирала за интересе Србије.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:669524-Prvo-srpsko-lobiranje-u-Londonu Прво српско лобирање у Лондону („Вечерње новости”, 8. јун 2017)]</ref>
Ред 117:
! |име!! |слика!! |датум рођења!! |датум смрти
|-
| Кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] || [[Датотека:Mihailo Obrenović III.jpg|мини|50п]] || [[16. септембар]] [[1823]]. || [[10. јун]] [[1868]].
|-
|}
Ред 137:
== Литература ==
* [[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд|year=1989|isbn=978-86-19-01637-7|pages=}} {{COBISS|ID=8503296}}
== Спољашње везе ==
| |||