Тајланд — разлика између измена

| становништво = 69183173

| извор_становништво = <ref>{{cite web|url=http://esa.un.org/unpd/wpp/Publications/Files/Key_Findings_WPP_2015.pdf|title = World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables|publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division|accessdate=10. 011. 2016|pages=17}}</ref><ref>National Statistics Office, [http://popcensus.nso.go.th/doc/8-thailand%20census.doc "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand"]. popcensus.nso.go.th.</ref>

| title = Thailand |publisher=[[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]] |accessdate=16. 044. 2016}}</ref>

[[Датотека:Bangkok skytrain sunset.jpg|мини|250px250п|Залазак сунца у Бангкоку]]

Тајланд је [[монархија]] на челу које је био краљ [[Рама IX|Бумибол Адуљадеј, Рама IX]], а њиме је после управља [[Национални савет за ред и мир Тајланда|војна хунта]] која је преузела власт маја 2014.<ref name="ThailandPM">{{cite news|title=Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister|url=http://www.bangkoknews.net/index.php/sid/224959611|date=21. 088. 2014|accessdate=21. 088. 2014|publisher=Thailand News.Net}}</ref> Краљ је [[Списак краљева Тајланда|девети]] монарх из [[Чакри династија|Чакри династије]], и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.<ref name="longestthai">{{cite web|year=1996 |url=http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |title=A Royal Occasion speeches |publisher=Worldhop.com Journal |accessdate=055. 077. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060512194220/http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |archive-date=12. 055. 2006 |dead-url=yes }}</ref> Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.<ref>{{cite web|url=http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|title=Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550|author=The Secretariate of the House of Representatives|publisher=The Secretariat of the House of Representatives|year=2007|accessdate=077. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831223113/http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|archive-date=31. 088. 2012|dead-url=yes}}</ref> Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. [[Тајландски бат]] је национална [[валута]] Тајланда, док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало, појавили су се нови [[тајкун]]и, који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна [[банка]] у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних, на Тајланду не рачунајући Индонезију, има највише [[милионер]]а и [[милијардер]]а . Земља има проблема са [[корупција|корупцијом]] , [[проституција|проституцијом]] , сиромаштвом, неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 одсто%. Тајланд се бори и са сивом економијом, са продајом и шверцом [[дрога|дроге]] , постоје веома строге казне [[затвор]]а.

Са укупном површином од око 513.000 -{км}-²km², Тајланд је по величини 51. земља у свету. Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи . Главни и највећи град је [[Бангкок]] , са више од 10 милиона становника, који је тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар, остали значајнији градови су [[Патаја]] , [[Чијанг Мај]] , [[Сурин]] . Око 75–95% становништва су етнички [[Тајски народи|Тајланђани]], што обухвата четири главне регионалне групе: [[Централни Тајланд|централни Тајланђани]], [[Исански народ|североисторчни Тајланђани]] (Кхон [Лао] Исан),<ref name=McCargoHong>{{Cite journal

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света, да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година, држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни, доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу, у обнову будистичких и хиндуистичких храмова, као и у борбу против наркоманије, трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције, као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху, и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори, многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у, док су неки у бекству, тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо, велики је проценат младог становништва, а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада, слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље, бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу, у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом, [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама, услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе, као у околним земљама и у [[Бангладеш]]у, суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету, због свог положаја који Тајланд заузима у Азији, авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]] , [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]] , су веома чести, као и транзитни летови, где путници преседају, па је међународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан, са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен, проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]] , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева, па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип]]ови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]] , где речне пијаце нису реткост, на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће, рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима . [[Крузер]]и су на мору, веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а, како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. [[Бангкок]] је једини град који има подземну железницу или [[метро]] и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима, али се туризам развија на северу земље, због нетакнутих тропских шума, чистих [[водопад]]а и [[река]] , туристи могу нпр. да јашу, хране тајландске [[слон]]ове, који умеју и да сликају. У [[АСЕАН]] , мећу којима је Тајланд држава чланица, Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма, [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]] . Поред тога, Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] , [[APEC]] , Међународног удружења за развој или IDA , [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] , [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]] ,[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]] ,[[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] , [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] , [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]] , [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] , [[Група 77|Групе 77]] , Међународне финансијске корпорације, [[Интерпол]]а, [[Организација за забрану хемијског оружја|Организације за забрану хемијског оружја]] , [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]] , [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]] , [[Унеско|Унеска]] , [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]] , [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]] , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка, Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]] , Удружења за борбу против [[дијабетес]]а, Удружења за борбу против дечје експлоатације, [[Црвени крст|Црвеног крста]] , [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација, у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. [[Интернет]] на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у [[Кина|Кини]] , уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности, сем ако нисте на [[плажа|плажи]] , није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса, бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен, јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани, јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца, продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море, као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима, као нпр. [[Велика Британија]] , да им отежа добијање туристичких [[виза]] због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је током 2017. било више од 35 милиона. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама, са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кином]]. Са [[Вијетнам]]ом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , док је са Совјетским Савезом и данас [[Русија|Русијом]] , увек имао и има коректне односе . 2016. , према подацима владе Тајланда, шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва, али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији, али и у свету, јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]] ,[[соја|соје]] и [[соја сос]]а, као и тајландског [[Čili (biljka)|чили]]ја и [[бибер]]а . Тајланд су колоквијално називали „[[Италија|Италијом]] Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета и културе, град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду, док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа, па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]] , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама, које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре, поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у . Индустријска производња, металургија, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank] {{Wayback|url=http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html |date=20110501094414 }}, World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title=Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life|url=http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|accessdate=28. 033. 2014|newspaper=National News Bureau of Thailand|date=27. 033. 2014|last=Chueyprasit|first=Orapa|last2=Naasiri|first2=Chaite|archive-url=https://web.archive.org/web/20140328130706/http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|archive-date=28. 033. 2014|dead-url=yes}}</ref> и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили [[средњом силом]] у региону и широм света.<ref>Jonathan H. Ping [http://books.google.com/books?id=FGM1zEdCOmAC&pg=PA103&lpg=PA103&dq=middle+power+philippines&source=bl&ots=vrzASjVnf_&sig=YBVVPgRkVxzcg-VOOB5V97EwIYE&hl=en&ei=OBq0SbegJcnWkAW31sC5BA&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result#PPA104,M1 Middle Power Statecraft] (p 104)</ref>

У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.<ref>{{cite web|title=Tropical Savannas|url=https://php.radford.edu/~swoodwar/biomes/?page_id=105|work=Biomes of the World|publisher=S. L. Woodward|accessdate=23. 022. 2014|last=Woodward|first=Susan L.|year=1997}}</ref> На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32&nbsp;°C у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.

[[Датотека:Asian elephant.jpg|мини|250px250п|Популација [[Азијски слон|азијских слонова]] у Тајландској дивљини је по процени спала на 2.000–3.000.<ref name=TECC>{{cite web|title=Tajland's Elephants|url = http://www.Tajlandelephant.org/en/thaielephant.html|website = Thai Elephant Conservation Center|accessdate=033. 033. 2015}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>]]

[[Слон]] је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2.000.<ref name=TECC /> Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради [[слоновача|слоноваче]], [[Месо слона|меса]], и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила [[сеча дрва|сечу дрва]] 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2002/10/1016_021016_phajaan.html|title = Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual|publisher=National Geographic Today|date=066. 10. 2002|last=Hile|first=Jennifer|accessdate=077. 066. 2007}}</ref>

Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације [[тигар|тигрова]], [[леопард]]а, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, [[крокодил]]е, и [[краљевска кобра|краљевске кобре]]) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.<ref>{{cite web|url=http://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|title=Endangered Animals on Restaurant Menus|last=Gill|first=Teena Amrit|publisher=Albion Monitor/News|date=18. 022. 1997|accessdate=077. 066. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070516023649/https://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|archive-date=16. 055. 2007|dead-url=yes}}</ref>

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом [[Уједињено Краљевство|британске]] интересне сфере. Након државног удара [[1932]]. постао је [[уставна монархија]], а на власти су се углавном смењивале војне владе. Године 1939. тачније 23. јуна 1939. краљевина [[Сијам]] је променила име у краљевина Тајланд, што значи у преводу „земља слободних” . У доба [[Други светски рат|Другог светског рата]] , Тајланд је желео да сачува неутралност која је трајала све до децембра 1941. године, након инвазије [[Јапан]]а, на већи део Азије и југоисточне Азије, [[Јапанско царство]] је вршило велики притисак на тадашњу владу Тајланда, да омогући јапанским војним трупама на походе на тада британску Малају и Бурму, настојећи искористити слабост поражене [[Француска|Француске]]. Године [[1940]]., због граничних спорова водио рат са [[вишијевска Француска|вишијским]] снагама у [[Француска Индокина|Индокини]]. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао [[јапан]]ски савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на [[Јапанска инвазија Малаје|Малају]] и [[Мјанмар|Бурму]]. Око 5 569 тајландских војника је погинуло у [[Други светски рат|Другом светском рату]] . Након капитулације [[Јапан]]а године 1945. није окупиран због подршке [[Сједињене Америчке Државе|САД]], којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]]. Након крвавих студентских немира [[1970-е|1970-их]] , у Тајланду су започеле политичке и економске реформе у смеру демократизације, где је најмање 2000 особа настрадало 1973. године. Током 1974. и 1975. па све до 1979. године, на хиљаде сељака и пољопривредника са севера Тајланда из провинција као [[Чијанг Мај]] је протестовало због ниских откупних цена [[пиринач|пиринча]] и због диктатуре и неплаћеног рада. Тајланд се није мешао у оно што се дешавало у [[Камбоџа|Камбоџи]] , у том тренутку је била под окупацијом [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] . 21 активиста је био брутално убијен и стрељан, а тајландска влада је то покушавала да прикрије. Политички стабилна цивилна влада формирана је [[1992]]. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.

Таксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико [[споразум о слободној трговини|споразума о слободној трговини]] са [[Кина|Кином]], [[Аустралија|Аустралијом]], [[Бахреин]]ом, [[Индија|Индијом]], и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.<ref>{{cite web|url=http://www.ftawatch.org/ |title = FTA Watch Group website |publisher=Ftawatch.org |accessdate=25. 044. 2010}}</ref>

Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.<ref>{{cite web|url=http://yaleglobal.yale.edu/content/thaksins-chance-leading-role-region |work=The Straits Times |location=Singapore |title = Thaksin's Chance for Leading Role in the Region |date=10. 033. 2004|last=Ciorciari|first=John D.}}</ref> Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је [[Лаос]]. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.<ref>[https://web.archive.org/web/20090103061415/http://www.burmait.net/ict-news/2007/aug07/thaksin-to-face-charges-over-burma-telecom-deal/ 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal]. ICT News, 2 August 2007</ref>

Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.<ref>{{cite web|title=Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq|url=http://www.wsws.org/en/articles/2003/10/thai-o01.html|website=World Socialist Web Site|accessdate=28. 011. 2015.}}</ref> Трупе су повучене 10. септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.

* {{Cite book|ref=harv|last=Gray|first=Denis|title = National Parks of Thailand|publisher=Communications Resources Ltd.|location=Bangkok|year=1991|isbn=978-974-88670-9-0 |pages=}}