Тајланд — разлика између измена

| службени језик = [[тајландскитајски језик|тајландски]]<ref name=CIA>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/th.html Thailand], ''The World Factbook''.</ref>

| химна = -{[[Химна Тајланда|Национална химна Тајланда]]}-<br />{{small|({{јез-тај|เพลงชาติไทย}})}} [[Датотека:Thai National Anthem - US Navy Band.ogg|centerцентар]]

}}</ref> [[Северни тајландски народ|северни Тајланђани]] (Кхон Муеанг); и [[јужни Тајланђани]]. [[Тајландски Кинези]], са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,<ref name="West794">{{harvnb|West|2009|pp=794}}</ref> док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.<ref name="Theraphan">{{Cite journal|last=Luangthomkun|first=Theraphan|title = The Position of Non-Thai Languages in Thailand |work=Language, Nation and Development in Southeast Asia |publisher=ISEAS Publishing |year=2007|pages=191}}</ref> [[Тајландски Малајци]] представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од [[Мони|Мона]], [[Кмери|Кмера]] и разних брдских племена. Званични језик у земљи је [[Тајландскитајски језик|тајландски]], а главна религија је [[будизам]], коју практикује око 95% становништва.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света, да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година, држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни, доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу, у обнову будистичких и хиндуистичких храмова, као и у борбу против наркоманије, трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције, као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху, и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори, многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у, док су неки у бекству, тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо, велики је проценат младог становништва, а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада, слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље, бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу, у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом, [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама, услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе, као у околним земљама и у [[Бангладеш]]у, суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету, због свог положаја који Тајланд заузима у Азији, авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]] , [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]] , су веома чести, као и транзитни летови, где путници преседају, па је међународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан, са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен, проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]] , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева, па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип]]ови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]] , где речне пијаце нису реткост, на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће, рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима . [[Крузер]]и су на мору, веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а, како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. [[Бангкок]] је једини град који има подземну железницу или [[метро]] и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима, али се туризам развија на северу земље, због нетакнутих тропских шума, чистих [[водопад]]а и [[река]] , туристи могу нпр. да јашу, хране тајландске [[слон]]ове, који умеју и да сликају. У [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] , мећу којима је Тајланд држава чланица, Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма, [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]] . Поред тога, Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] , [[Azijsko-pacifička ekonomska saradnja|APEC]] , Међународног удружења за развој или IDA , [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] , [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]] ,[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]] ,[[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] , [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] , [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]] , [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] , [[Група 77|Групе 77]] , Међународне финансијске корпорације, [[Интерпол]]а, [[Организација за забрану хемијског оружја|Организације за забрану хемијског оружја]] , [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]] , [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]] , [[Унеско|Унеска]] , [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]] , [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]] , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка, Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]] , Удружења за борбу против [[дијабетесшећерна болест|дијабетеса]]а, Удружења за борбу против дечје експлоатације, [[Црвени крст|Црвеног крста]] , [[УједињенеОрганизација нацијеуједињених нација|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација, у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. [[Интернет]] на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у [[Кина|Кини]] , уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности, сем ако нисте на [[плажа|плажи]] , није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса, бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен, јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани, јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца, продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море, као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима, као нпр. [[Велика Британија]] , да им отежа добијање туристичких [[виза]] због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је током 2017. било више од 35 милиона. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама, са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кином]]. Са [[Вијетнам]]ом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , док је са Совјетским Савезом и данас [[Русија|Русијом]] , увек имао и има коректне односе . 2016. , према подацима владе Тајланда, шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва, али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији, али и у свету, јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]] ,[[соја|соје]] и [[соја сос]]а, као и тајландског [[Čili (biljka)|чиличилија]]ја и [[црни бибер|бибера]]а . Тајланд су колоквијално називали „[[Италија|Италијом]] Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета и културе, град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду, док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа, па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]] , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама, које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре, поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у . Индустријска производња, металургија, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank] {{Wayback|url=http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html |date=20110501094414 }}, World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title=Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life|url=http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|accessdate=28. 3. 2014|newspaper=National News Bureau of Thailand|date=27. 3. 2014|last=Chueyprasit|first=Orapa|last2=Naasiri|first2=Chaite|archive-url=https://web.archive.org/web/20140328130706/http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|archive-date=28. 3. 2014|dead-url=yes}}</ref> и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили [[средњом силом]] у региону и широм света.<ref>Jonathan H. Ping [http://books.google.com/books?id=FGM1zEdCOmAC&pg=PA103&lpg=PA103&dq=middle+power+philippines&source=bl&ots=vrzASjVnf_&sig=YBVVPgRkVxzcg-VOOB5V97EwIYE&hl=en&ei=OBq0SbegJcnWkAW31sC5BA&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result#PPA104,M1 Middle Power Statecraft] (p 104)</ref>

[[Датотека:Nan z doi phuka 2006 1003.jpg|мини|leftлево|Поглед на [[Луанг Прабанг масив]], који се простире дуж Тајланд/Лао границе, у [[Нан провинција|Нан провинцији]] у Северном Тајланду]]

[[Датотека:July 2011 Thailand Flooding.jpg|мини|leftлево|Сателитски снимак поплава у Тајланду, октобра 2011.]]

Поново су се појавили планови за изградњу канала који би повезао Андаманско море и Тајландски залив, попут [[Суецки канал|Суеског]] и [[Панамски канал|Панамског канала]]. Идеја је наишла на позитивни пријем код Тајванских политичара јер би се тиме умањиле накнаде које наплаћује [[Сингапуршка лука]], повољшале везе са Кином и Индијом, скратило време транспорта, елиминисали пиратски напади у [[Малајски пролазмореуз|Малајском пролазу]], и у сагласности је са намером Тајванске владе да земља постане логистичко седиште јужноисточне Азије. Тврди се да би канал побољшао економске прилике јужног Тајланда, које су у великој мери завистане од прихода од туризма, и то би такође променило структуру Тајванске економије. Канал би био огроман инжењерски пројекат и очекује се да би коштао УС $20–30 милијарди. Канал је изграђен касније, на Тајланду, пошто је пољопривредна земља, канали за наводњавање нису реткост, јер добар део становништва живи од пољопривреде.

Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују [[Азијски црни медвед|азијског црног медведа]], [[Сунчанисунчев медвед|малајског сунчаног медведа]], [[Белоруки гибон|белоруког гибона]], -{''[[Кмерски гибон|Hylobates pileatus]]''}- и [[бинтуронг]]а.<ref name='tscwa'>{{cite web|url=http://www.tscwa.org/forests/index.html|title = Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants|publisher=Thai Society for the Conservation of Wild Animals}}</ref>

Већину становништва чине етнички [[Таи (народ)Тајланђани|Таи]], чији је језик члан тајске језичке групе (сродан [[лаоски језик|језику лао]]) и који су углавном [[Будизам|будисти]]. Осим њих, у земљи живи и велик број [[Лаошани|Лаошана]] сконцентрисаних у североисточном делу земље. Бројна [[хан Кинези|кинеска заједница]] има велики утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу [[Хмонг]] и [[Карен (народ)|Карен]].

[[Категорија:Тајланд|* ]]