Џејмс Медисон — разлика између измена

88 бајтова додато ,  пре 11 месеци
м
Бот: исправљам преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљам преусмерења)
| народност =
| вероисповест =
| супружник = [[Доли Медисон|Доли Тод Медисон]]
| партија = [[Демократско-републиканска странка (САД)|Демократско-републиканска странка]]
| потпис = James Madison sig.svg
'''Џејмс Медисон''' ({{јез-енг|James Madison}}; [[Порт Конвеј]], [[16. март]]а [[1751]] — [[Монтпилијер]], [[28. јун]]а [[1836]]) је био [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] политичар и државник, најпознатији по томе што је служио као као четврти по реду [[списак председника Сједињених Америчких Држава|председник САД]] (1809—1817). Такође је познат по томе што је, заједно с [[Џон Џеј]]ем и [[Александар Хамилтон|Александром Хамилтоном]] написао ''[[Федералистички списи|Федералистичке списе]]'', једно од најславнијих дела у историји политичке мисли. Хамилтон такође ужива репутацију ''Оца [[устав Сједињених Америчких Држава|америчког устава]]''.
 
Медисон, син угледног земљопоседника из [[Вирџинија|Вирџиније]],{{sfn|Ketcham|1990|p=12}} је учествовао у [[Амерички рат за независност|рату за независност]] као члан [[Континентални конгрес|Континенталног конгреса]] од 1780. до 1783. године. Поставши уверен како је конфедерални систем преслаб за потребе нове државе, заговарао је јачање централне власти у односу на државе-чланице.<ref>{{harvnb|Burstein|Isenberg|2010|pages=96-97, 128–130}}</ref> Био је једна од кључних особа на Уставној [[Конвенцијауставотворна ускупштина Филаделфији(САД)|конвенцији у Филаделфији]] на којој је [[1787]]. године донет нови Устав - који је и данас на снази.<ref>{{harvnb|Feldman|2017|pages=107}}</ref><ref>{{harvnb|Burstein|Isenberg|2010150-151}}</ref> Након тога је учествовао у изради ''Федералистичких списа'' како би наговорио јавност држава да ратификују Устав.
 
Рад на изградњи Устава је Медисон наставио и као [[Дом заступника САД|заступник]] у првим сазивима америчког Конгреса. Године 1790, су на његову иницијативу донети амандмани, који утемељују људска и грађанска права у САД, познати као ''[[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]]''.
Џеферсон и Медисон су, као поклоници [[Француска револуција|француске револуције]], из идеолошких разлога подржавали [[Француска|Француску]] у тадашњем [[наполеонови ратови|сукобу]] са [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великом Британијом]], и изјављивали како ће захваљујући британској заузетости у Европи моћи америчкој федерацији прикључити [[Канада|Канаду]].
 
Медисон је [[1808]]. године изабран за председника, а његов мандат је био обележен све већом ескалацијом напетости с Британцима, и припремама америчке јавности за оно што је тада било познато као ''[[Рат из 1812.|Рат господина Медисона]]''. Осим у североисточним државама, тешко погођеним економским ембаргом против Британије, тај је рат стекао велику популарност па је Мадисон глатко изабран за други мандат [[1812]]. године.
 
Међутим, Медисон је, слично као и Џеферсон, из идеолошких разлога сматрао да САД као демократска држава не смеју да имају снажну стајаћу војску или ратну морнарицу. То је САД скупо коштало када је [[рат из 1812.|рат]] коначно избио па се испоставило да млада држава ипак није у стању да се носи с британском војном и поморском моћи. Американци су у рату доживели тешке поразе, али је победа у [[Њу Орлеанс]]у - извојевана 15 дана након склапања [[Споразум у Генту|мировног споразума]] - Медисону, његовој странци и будућим америчким историчарима омогућила да тај фијаско представе као блиставу победу.
}}
* [https://www.whitehouse.gov/1600/presidents/jamesmadison Званична биографија]
* -{[https://www.loc.gov/rr/program/bib/presidents/madison/ James Madison: A Resource Guide] at the [[Конгресна библиотека|Library of Congress]]}-
* -{[http://memory.loc.gov/ammem/collections/madison_papers/ The James Madison Papers, 1723–1836] at the Library of Congress}-
* -{[https://founders.archives.gov/about/Madison The Papers of James Madison], subset of [https://founders.archives.gov/ Founders Online] from the [[National Archives and Records Administration|National Archives]]}-
1.572.075

измена