Џингис-кан — разлика између измена

'''Џингис-кан''' ([[Монголски језик|монгол.]] ''Чингис хаан'', рођен са именом '''Темуџин'''; [[1162]] — [[18. август]] [[1227]])<ref>[https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=Genghis+Khan "Genghis Khan"] at ''American Heritage Dictionary of the English Language'' online.</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2004| title = Genghis Khan| encyclopedia = Webster's New World College Dictionary| publisher = Wiley Publishing| url = http://www.yourdictionary.com/genghis-khan| accessdate=29. 7. 2011.}}</ref> био је оснивач и први [[Каганкан (титула)|велики кан]] (хан) [[Монголско царство|Монголског царства]], које је постало највеће светско царство у историји након његове смрти. Џингис је дошао на власт тако што је ујединио многа [[Номад|номадска племена]] [[Азија|Североисточне Азије]]. Након што је основао царство и прогласио се за "Џингис-кана", покренуо је [[Монголскемонголско-татарске инвазије и освајањанајезде|инвазију Монгола]] и освојили су већину [[Евроазија|Евроазије]]. Кампање започете током његовог живота укључују оне против [[Кара Китаи|Каре Китаи]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Хорезмијска монархија|Хорезмије]], [[Династија Западни Сја|династије Западни Сја]] и [[Монголско освајање династије Ђин|династије Ђин]]. Ове кампање су често биле праћене великим масакрима цивилног становништва − наручито у областима које су контролисали Кваразмијан и Западна Сја. До краја његовог живота, Монголско царство је окупирало значајан део [[ЦентралнаСредња Азија|Централне Азије]] и [[Династија Сунг|Кине]].

Пре него што је Џингис-кан умро, одредио је [[Огатај-кан]]а за његовог наследника. Касније су његови унуци [[Подела Монголског царства|поделили царство]] на [[канаткан (титула)|канате]]е.{{sfn|Saunders|2001|pp=}} Џингис-кан је умро [[1227]]. године након што је победио Западну Хију. Сахрањен је у [[Гроб Џингис-кана|необележеном гробу]] негде у Монголији.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OXTv9a0HZakC&lpg=PA247&dq=tangut%20castrate%20genghis&pg=PA254#v=onepage&q&f=false| title = Genghis Khan: Life, Death, and Resurrection|author = John Man| publisher = Bantam|year=2004|isbn=978-0-312-36624-7| edition = reprint, illustrated| accessdate=17. 5. 2014.|pages=254-55}}</ref> Његови потомци су проширили Монголско царство кроз већину [[Евроазија|Евроазије]] тако што су освојили или стварали вазалне државе у савременој Кини, [[Кореја|Кореји]], [[Кавказ (регион)|Кавказу]], Централној Азији и значајним деловима Источне Европе и [[Југоисточна Азија|Југоисточне Азије]]. Многе од ових инвазија поновиле су ранији масакр над великим делом људске популације. Као резултат, Џингис-кан и његово царство имају страховиту репутацију у локалној историји.<ref name="mongolia">{{Cite book|last=Jeffries|first=Ian|title=Mongolia: A Guide to Economic and Political Developments|url=https://books.google.com/books?id=fcgQ9nX0H3gC&pg=PA5|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-96203-9|pages=5-7}}</ref>

Поред својих војних достигнућа, Џингис-кан је такође подигао Монголско царство и на друге начине. Усвојио је [[Старо Ујгур писмо|Ујгур писмо]] као систем писања Монголског царства. Такође је практиковао [[Меритократија|меритократију]] и дозволио [[Толеранцијатрпељивост|верску толеранцију]] у Монголском царству и ујединио је номадска племена североисточне Азије. Данашњи [[Монголи]] га сматрају за оснивача модерне [[Монголија|Монголије]].<ref>{{cite web|url=http://www.accd.edu/sac/history/keller/mongols/empsub1.html| title = Genghis Khan| publisher = [[North Georgia College and State University]]| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100306053246/http://www.accd.edu/sac/history/keller/mongols/empsub1.html| archivedate=6. 3. 2010.| deadurl = yes| accessdate=26. 1. 2010.|df=mdy}}</ref>

Иако је познат по бруталности својих војних кампања<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/p02rhxgr| title = The World's Richest Terror Army|last=Taylor|first=Peter|authorlink= Peter Taylor (journalist)|date=27. 5. 2015| publisher = BBC| quote = Beheadings and mass slaughter are the hallmark of [[Islamic State of Iraq and the Levant|IS]] – whole villages massacred, women cast into slavery. But this butchery is not random. It is callous and calculated, as former British intelligence officer [[Alastair Crooke]] points out: 'They in fact in some ways copy Genghis Khan and the Mongol approach to military conquest. You create an absolute fear deliberately in your enemies, and the first time you come to a village you kill everyone, the dogs, the cats, everything. Destroy it down to the ground.'}}</ref> и такође га многи сматрају за [[геноцид]]ног владара, Џингис-кан је заслужан за довођење [[СвилениПут путсвиле|Свиленог пута]] у једно кохезивно политичко окружење. Ово је довело до комуникације и трговине из Североисточне Азије у [[Муслимани|муслиманску]] Југозападну Азију и хришћанску [[Европа|Европу]], чиме су се проширили хоризонти свих три културних подручја.

У својим двадесетим, Темуџин се наметнуо као вођа растућој групи монголских племена. Није ретка појава да се у раздобљу такозваног „степског феудализма“ појави [[харизма]]тски вођа, уједини дотад разједињена етнички сродна ратничка племена и поведе их у освајачке ратове против суседних цивилизованих земаља као што је рецимо [[Атила]]. Оно што је разликовало Џингис кана од сличних претходника је упорност и систематичност, као и далекосежна визија о пространом номадском царству. Најдужи део своје ратничке каријере Темуџин није утрошио на „освајање света“, него му је преко 20 година у небројеним биткама, преговорима и лукавствима требало да покори саму [[Монголија|Монголију]].<ref>{{cite web|url=http://www.history.com/topics/genghis-khan | title = Genghis Khan — History.com Articles, Video, Pictures and Facts | publisher = History.com |date=| accessdate=19. 11. 2016}}</ref> Током тог раздобља увео је децимални систем у војни састав (монголска дивизија, ''„туман“'', имала је 10.000 људи, што је отприлике стандард за просечну дивизију модерних војски), именовао групу племена Монголима (дотад је владао хаос у племенским именима), преузео алфабет суседних [[Ујгури|Ујгура]] за писмо монголског језика, те донео законик о друштвеном саставу. Након што је покорио и ујединио Монголе, на великом сабору (''Курилтај'') одржаном [[1206]], скуп монголских војних, политичких и духовних поглавара прогласио је Темуџина за Џингис-кана, тј, „свеопштег владара“.

На пољу ратовања, Џингис-кан је организовао војску на следећим принципима:<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.macrohistory.com/h3/h11mon.htm| title = Genghis Khan and the Great Mongol Empire|date=| publisher = Macrohistory.com| accessdate=19. 11. 2016}}</ref>

* главнину војске је чинила монголска коњица у којој су доминирали стрелци луком;

* усвојене су и усавршене опсадне технике које је развио заједно с кинеским стручњацима и инжењерима;

У то доба [[Кина]] је била подељена у три државе: [[Хси Хсиа]], [[Кин (бенд)|Кин]] и [[Династија Сунг|Сунг]], као и изолована великим [[Кинески зид|кинеским зидом]] од номадских племена на северу. Узроци за вишегодишњи рат, у којем је Џингис кан напао с преко 60.000 коњаника прво Хси Хсија, а потом и Кин, а што је кулминирало разарањем [[Пекинг]]а [[1215]]. — нису познати.

Често су навођене следеће теорије: монголска је политика по својој нарави била експанзионистичка и милитаристичка, а дошло је и до пренасељености Монголије па номади нису могли осигурати снабдевање за живот јер су били на примитивном ступњу друштвенога развитка. Те тврдње су вероватно истините, но до монголске агресије је дошло услед више чинилаца, а главни је био расточеност и хаос који су владали међу завађеним кинеским државама, а тај је момент искористио Џингис кан за осигурање против потенцијалних кинеских интервенција — које су биле непрестане у претходним декадама и вековима и стално су „висиле у ваздуху“.

Номади са севера (Хуни, Монголи, [[Тибет|Тибећани]]) су у веку пре Џингис-канове инвазије стално угрожавали богату и развијену кинеску цивилизацију. Сукоби који су су постојали уз сталну свест о претњи „онога другога“. Са једне стране номадског севера темељеног на сточарству, пљачки и ратовању а са друге стране градске цивилизације која је асимилирале многе верске, технолошке и уметничке тековине. Џингис кан је напао Кину јер је добро знао да ће било које од кинеских царстава напасти Монголе, чим буде могло.

Након кинеског похода, Џингис-кан је освојио државу [[Кара-Китај]], која је лежала западно од Монголије, и тако дошао у додир с моћним исламским царством Хорезмије (или Хорезма) које је покривало, отприлике, подручје садашњих [[Иран]]а, [[Ирак]]а, бившег совјетскога [[Туркестан|Туркистана]], [[Авганистан]]а и делове околних земаља, углавном на подручју [[Кавкаске планине|Кавказа]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20071214061743/http://www.iranchamber.com/podium/history/040702_tale_of_book_iran.php | title = History on Podium: Phoenix From the Ashes: A Tale of the Book in Iran | publisher = Web.archive.org |date=14. 12. 2007 | accessdate=19. 11. 2016}}</ref> Монголи су успоставили успешне трговачке везе с Хорезмом, и, по свим подацима, Џингис-кан није планирао сукоб с том државом. Но, будући да је хорезмијски [[шах]], откривши у једном трговачком каравану монголске шпијуне, реаговао насилно и неке од њих смакнуо, а друге понизио (у складу с ондашњим табуима-обријавши им браду, што је била смртна увреда за правоверне муслимане — а Џингис-кан је, дипломатски, за сарадњу с муслиманским царством користио углавном муслиманске трговце) — рат је, по кодексима онога времена, био неизбежан.

Разјарени Џингис-кан је скупио и устројио војску од око 130.000 војника (у то доба цели монголски народ није бројао више од 600.000 људи) која је уз крајње напоре прешла врхунце [[Памир]]а, и, подељена у неколико подељених војних група, у неколико битака потукла шахову војску — чији број се процењује од 500.000 до 2 милиона. Сам је шах, бежећи пред монголским потерама, умакао и умро у беди на једном острвцету у Каспијском мору. Велики су се градови ([[Бухара]], [[Мерв]], [[Нишапур]] и др.) предали, па иако је било насиља над становништвом (највише у Бухари), до великих масакара није дошло — неко време.

* Џингисканово освајање је битно утицало на облик будуће руске цивилизације и потоње културе, јер су руски цареви своје каријере започели као монголски вазали. Систем оријенталног деспотизма је утиснут у руско народно биће у вековима проведеним у „татарском јарму“;

* парадоксално, Џингис каново освојење садашњих подручја Ирана, Туркестана и дела Ирака (што су наставили његови унуци) довело је до коначне туркизације већег дела средње Азије јер су Монголи, узроковали сеобу туркофоних народа који су чинили добар део монголских јединица;

* магнетска сила великих религијских цивилизација, нарочито исламске и будистичке, расточила је монголски састав шаманских веровања и праксе, па су се Монголи изгубили у исламској и православно-хришћанској цивилизацији, док су у самој Монголији примили ламаистички будизам који их веже с Тибетанцима.

Када је Џингис-кан преминуо, наследио га је његов син [[Огатај-кан]].{{sfn|Man|2004|pp=}}{{sfn|Chapin|2012|pp=}}

* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Charney|editor-first=Israel W. | title = Genocide: A Critical Bibliographic Review |year=1994| publisher = Facts on File Publications | location = New York}}

* -{[http://nobsnews.blogspot.com/1994/01/inspirations-of-historians.html#rashid-ad-din-juwayni 'Ala' al-Din 'Ata Malik Juvayni]}-