Џон Дјуи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 29:
* социјални
* конструктивни
* истраживачки и
* уметнички.
 
Ред 39:
 
== Погледи Дјујиа на демократију и филозофију ==
Дјуји је истицао да [[филозофија]] има три области истраживања, које могу бити представљене у форми три концентрична круга. Прва, најужа, јесте област истраживања закона рефлексивног мишљења, то јест научног истраживања – то је област логике; друга, шира, јесте област истраживања законитости и узајамног утицаја осталих облика људског искуства – уметничког, моралног, религиозног и тако даље, као и њиховог односа према логичком мишљењу; и трећа, најшира, јесте област социјалних питања, област примене филозофије на организационе и институционалне проблеме друштвеног живота, социјалног и културног понашања, односа појединца и друштвене целине.<ref>{{Cite book|title=Прагматистичка концепција васпитања Џона Дјујиа.|last=Зорић|first=Вучина|publisher=|year=2010|id=|publication-place=|type=}}</ref>
 
„Он филозофију види као оперативну науку која би требало да се бави практичним проблемима савременог друштва. Своју филозофију васпитања он је изгардио на темељу својих убеђења. Његови филозофски погледи се у васпитној теорији огледају у наглашавању принципа учења путем учестовања у практичном раду, инсистирању на стицању практичних знања и повезивању теорије и праксе, као и у снажном опирању догматском и ауторитарним метода учења. Борио се за лабораторијски и радионичарски рад, развија кративности и сарадњу између ученика“<ref name=":0">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|publication-place=Врање|pages=}}</ref>
Ред 63:
Школа треба да има живот да презентује на јединствен начин, то је један од задатака школе.
 
Други задатак се заснивана да животна средина треба да буде поједностављена.
 
Трећи задатак подразумева да имамо живот појединца, који треба да превазиђе ограничења и да се оствари интеракција са животном средином.
 
У таквој школи нема прописаних наставних планова и програма, подела ученика на разреде, организација рада по разредно-часовном систему. Искуство се манифестује у естетској, моралној, политичкој, научној и религијској сфери и ученику се мора омогућити да га у тим сферама и стиче. Улога [[Наставникучитељ|наставника]] је била измењена. Он није у школи да ученицима саопштава, да на њих преноси, готова знања. Његова обавеза је да ствара у школи животне ситуације и да помаже ученицима да такве ситуације сами решавају.<ref name=":2" />
 
Најзначније место у његовој теорији васпитања заузима појам искуства. Он васпитање дефинише као непрестану реорганизацију и реконструкцију искуства. Код појединца оно означава процес сталног развоја и напредовања под утицајем нових искуства. Он не сматра свако искуство васпитним, већ само оно које подстиче радозналност, активност и у буди осећај одговорности. Васпитање се третира као психолошки процес, као растење развоја индивидуалних снага и интелигенције и као такво оно нема посебно одређени циљ.<ref name=":0" />
Ред 75:
Задатак школе је да свакога развија као индивидуу, али путем реалног живота у заједници. Дјуји је критиковао вештачку раздвојеност академског живота у учионици и реалног живота ван ње. Истиче да је учење квалитетније ако се одвија у животима ученика, да наставне задатке треба користити за изучавање и решавање реалних животних проблема и да је неопходно разред трансформисати у смислу укључивања и уважавања личних животних искустава ученика у наставни процес. У његовој концепцији васпитања више се наглашава улога појединца него у социоцентричким концепцијама васпитања, што се види и у полазним ставовима: васпитање је живот (прави живот, а не припрема за будући живот) и учити радећи (не давати ученицима готова знања, већ им омогућити да кроз лично искуство, сопственом активношћу, радећи, решавањем животних проблемских ситуација стичу и проверавају истинитост стечених знања). Основа сваког васпитања је активност појединца. Пошто у школи треба развијати мишљење као инструмент човековог делања (а не оно коме је циљ стицање знања), а тај процес је индивидуалан, онда је активност у васпитању, у ствари, самоактивност. Мора се поћи од потреба васпитаника и интересовања која испољава. С друге стране, придаје се већи значај заједници него у педоцентричким педагошким концепцијама.<ref>{{Cite book|title=Модел интелектуалне авантуре: ка разумевању Дјуиовог прогресивизма из перспективе критичких концепција васпитања.|last=Тадић|first=Александар|publisher=|year=2016|id=|publication-place=|type=}}</ref>
 
Садржај васпитања он везује за дечије искуство и друштвени живот детета. Деци је страно и неразумљиво наставно градиво које је подаљено на предмете и презентује се као логични след засебних целина. Он предлаже увођење нових наставних предмета као што су кување, шивење и ручни рад. Ови предмети дозвољавају активно ангажовање деце, блиски су дечијем искуству и у њима се лако могу стећи садржаји из [[Историја|историје]], [[Биологија|биологије]], [[Географија|георгафије]]. Основна [[Метод|методаметод]]а наставе је учење путем активности. Она подразуимева [[Експеримент|експериметнисање]], [[истраживање]], решавање проблема и манипулисање стварима. Наставник добија нову улогу он усмерева наставни процес, врши селекцију утицаја који долазе до деце и помаже деци да на прави начин одговоре на њих.<ref name=":0" />
 
[[Прагматизам]] сматра наставника као помоћника, водича и филозофа. Главна функција прагматичног наставника је да предложи проблеме својим ученицима и да их стимулише да пронађу сами, решења која ће радити. Наставник мора пружити могућности за природни развој урођених квалитета деце. Његов главни задатак је да предложи проблеме својим ученицима и да их води како би сазнали решења<ref>{{Cite book|title=Pragmatism in Education|last=Tröhler|first=Daniel|publisher=International Journal of Engineering Technology Science and Research|year=2005|id=|publication-place=|type=}}</ref>
Ред 102:
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* Заниновић, М., Педагошка хрестоматија, Школска књига, Загреб, 1985.
* Caspary, William R. [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=108990927 ''Dewey on Democracy''] (2000). Cornell University Press.
Ред 139:
* [[Robert B. Talisse|Talisse, Robert B]]. ''A Pragmatist Philosophy of Democracy'' (2007). Routledge
* [[Michel Weber]] and Will Desmond (eds.). ''[http://www.academia.edu/279955/Handbook_of_Whiteheadian_Process_Thought Handbook of Whiteheadian Process Thought]'' (Frankfurt / Lancaster, Ontos Verlag, Process Thought X1 & X2, 2008.
* White, Morton. ''The Origin of Dewey's Instrumentalism.'' (1943). Columbia University Press.
{{refend}}