Квадратура круга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 26:
[[Архимед]] није решио квадратуру, али је први утврдио да је површина круга једнака површини правоуглог троугла чија је једна катета једнака полупречнику а друга обиму круга. Приказао је особине [[Архимедова спирала|спирале]] којом се може извршити квадратура, али је то решење убројано у механичка.
 
Од 1050. г, када је Франко од Лижа објавио књигу -{''De quadratura circuli''}- где наводи конструкцију квадратуре у којој је π=22/7, до данашњих дана број људи који су јурили славу објављујући да су коначно решили најтежи математички проблем свих времена је огроман. Париска Академија [[1775|1775.]]. године објављује да престаје да прима и разматра пријаве у вези квадратуре круга. Број превараната аматера и даље наставља да расте, па је за ову област дат назив [[псеудоматематика]].
 
== Геометријска квадратура ==
Ред 48:
== Нумеричка квадратура ==
Ово је метода у којој се [[пи|π]] апроксимира неким разломком или алгебарском вредношћу до неке жељене тачности па се приступа конструкцији таквог броја.
* Међу најбоље апроксимације спада једна стара од пољског језуитског свештеника Кочанског око [[1685|1685.]]. године ([http://mathworld.wolfram.com/KochanskisApproximation.html конструкција])
<math>\pi \approx \sqrt{\frac{40}{3} - 2 \sqrt{3}}</math>
* Рамануџан ([[1913|1913.]].) и Олдс ([[1963|1963.]].) су описали конструкцију за <math>\pi \approx \frac {355}{113}</math>.
* Диксон ([[1991|1991.]].) је дао конструкцију у којој је <br /> <math>\pi \approx \frac{6}{5} (1+\phi)</math>, где је [[златни пресек|&phi;]] златни пресек и <br /> <math> \pi \approx \sqrt {4+(3 - \tan{30^\circ})^2}</math>.
 
== Модерне преваре, преваранти и друге бесмислице ==