Јохан Готлиб Фихте — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 32:
== Педагошки погледи ==
Фихте говори о дужности личног примера као о нарочито значајној теми за одређивање начина [[Васпитање|васпитног]] деловања унутар људске заједнице. О њој говори у својим ''Предавањима'', описујући лик [[научник]]а као [[учитељ]]а и [[васпитач]]а људског рода. Сматрао је да [[учитељ]] давањем личног примера, непосредно делујући на људе око себе, људске врлине и идеале чини реалним и могућим.<ref name=":2">{{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга| last=Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}</ref>
Фихтеов научник-васпитач се не обраћа индивидуи, детету, већ друштву у целини. Будући да је за њега друштво, тј. људска заједница, пре свега ,,међусобни однос умних бића‘’ и имајући у виду да човек поседује нагон, према коме тежи ,,да изван себе нађе слободна умна бића и да са њима ступи у заједницу‘’, то циљ човека у друштву постаје да и другога учини савршенијим, не би ли тако сви у друштву путем ,,међусобног уједињавања путем усавршавања‘’ постали међусобно јединственији.<ref name=":2" />
Он захтева формирање целог човека које је подразумевало формирање карактера и воље, одгајање духа самоделатности и самосталности и неговање идеје о универзалности људске личности уз истовремено служење [[Заједница|заједници]]. По његовом мишљењу сталешке разлике и половично и једнострано [[образовање]] које се стиче у великом друштву представља једну од главних препрека која онемогућава остварење универзалног људског васпитања које не погађају само појединца, већ угрожавају цео људски род у његовој тежњи ка коначном циљу. Због тога, под утицајем [[Швајцарска|швајцарског]] [[Педагогија|педагога]] [[Јохан Хајнрих Песталоци|Песталоција]], он почиње да заступа становиште да је кроз реформу [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање|образовања]], могуће, не само народе, већ и цело човечанство спасити беде и превладати сталешку подељеност међу људима.
| |||