Кнез Милош је након укидања Сретењског устава имао већ два спремљена устава. Био је веома радостан када је добио писмо руског посланика који му је одобрио кратак план за израду новог устава. Први уставни нацрт саставио је [[Стефан Радичевић]], а други посебна комисија коју су, између осталих, чинили и [[Аврам Петронијевић]], [[Алекса Симић]], [[Јаков Живановић]] и Стефан Радичевић. Кнез је на Ђурђевдан сакупио у Пожаревцу најистакнутије политичаре и Савет и саставио нацрт устава. Тај нацрт понео је [[Тодор Хебрез]] у Цариград. Хебрез је предводио осму депутацију коју је Милош слао у турску престоницу током своје прве владавине. Убрзо након што је Милош послао Хебреза у Цариград, у Београд је стигло писмо [[Карл Неселрод|Карла Неселрода]] које је обавештавало о царевом негодовању због избијања Милетине буне у Србији и доношења новог устава. Цар је изјавио да ће послати барона Рикмана да „уразуми“ Србе и помогне успостављању законитог поретка у земљи. Хебрез је у Цариграду предао уставни нацрт Буњетову, који га је послао у Петроград. Кнежев нацрт устава имао је разлике у односу на Сретењски, поготово по питању уређења врховне власти, али је имао и нека потпуно преписана поглавља. Уставни нацрт Стефана Радичевића концентрисао је у кнежевим рукама готово сву власт. У њему се по први пут јавља идеја да се Кнежевина Србија стави под гаранцију пет великих сила. Део о грађанским правима готово је у потпуности исти као у Сретењском уставу. Законодавну власт деле кнез и Савет, извршну има само кнез, а судска је независна. Кнез има надмоћнију законодавну власт јер, преко министара, има право законодавне иницијативе. Кнез и Савет не могу судити, а установљен је посебан Касациони врховни суд. Сва извршна власт је у рукама кнеза, а обавља је преко владе. Кнежев представник је истовремено и министар спољних послова и други човек после кнеза.