Историја Русије — разлика између измена

Релативно либералних убеђења био је [[Николај I Павлович|Николај I Романов]] ([[1825]]—[[1855]]), који је у почетку своје владавине био суочен са устанком. Позадина овог устанка лежи у Наполеоновим ратовима када је велики број војних официра обишао Европу у оквиру војних похода, где их је контакт са либерализмом западне Европе подстакао да потраже промене на повратку у Русију. Резултат овога је био [[Декабристи|Децембарски устанак]] (децембар 1825), који је био дело малог круга либералних племића и војних официра који су желели да устоличе Николајевог брата као уставног монарха. Међутим, устанак је лако угушен, због чега је Николај морао да одустане од програма модернизације који је започео Петар Велики, и заштити максималну „Аутократију, православље, и поштовање народа“.{{sfn|Riasanovsky|1993|pp=324}} Руски цар је такође морао да се обрачуна са устанцима у новостеченим територијама [[Конгресна Пољска|Конгресне Пољске]], који су подигли [[Новембарски устанак]] 1830, и [[Јануарски устанак]] 1863.<ref>See Norman Davies: ''God's Playground: A History of Poland'' (. {{page1|publisher=Oxford University Press. {{page|year=1981|id=|pages=}}) vol. 2, pp. 315–333; and 352-63</ref>