Кинески зид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м pretvaranje sablona page u cite book; козметичке измене
Ред 25:
== Историја ==
По изворима више мањих зидова је почело да се гради у [[5. век п. н. е.]],<ref>{{cite web|url=http://www.chiculture.net/1203/html/1203b04_01.html |script-title = 歷代王朝修長城 |publisher=Chiculture.net |accessdate=24. 10. 2010 |language= }}</ref> међутим озбиљнија градња и почетак градње великог Кинеског зида везује се за раздобље од [[220. п. н. е.|220]]. до [[206. п. н. е.|206]]. године пре нове ере и [[Ћин Ши Хуанг]]а, који је започео његову изградњу да би заштитио своју земљу од упада [[варвари|варварских]] племена — [[Номадизам|номада]].
<ref name=nyt>{{Cite book|title=The New York Times Guide to Essential Knowledge: A Desk Reference for the Curious Mind|author=''[[The New York Times]]'' with introduction by [[Sam Tanenhaus]]|publisher=[[St. Martin's Press]] of [[Macmillan Publishers]]|year=2011|isbn=978-0-312-64302-7|quote=Beginning as separate sections of fortification around the 7th century B.C.E and unified during the Qin Dynasty in the 3rd century B.C.E, this wall, built of earth and rubble with a facing of brick or stone, runs from east to west across China for over 4,000 miles.|pages=1131}}</ref>
 
Грађен је од [[земља|земље]], [[камен]]а и [[опека|цигле]], а његова градња трајала је с прекидима у изградњи, и рушењима, све до [[17. век]]а. Дуж целог зида, у правилним размацима, подижу се стражарнице, а по врху се пружа стаза широка 4,5 -{m}-.<ref name=Brit />
Ред 34:
 
== Изградња и опрема ==
Стари традиционални начин градње утврда у Кини био је помоћу набијања танких слојева земље у припремљеним оплатама. Тако је створено врло солидно језгро које се тада обзиђивало. Грађевински материјал је био разноврстан и близу [[Пекинг]]а за градњу Великог зида користио се [[кречњак|кречњачки]] камен на другим местима [[гранит]] или печена опека и у зависности од локалнх ресурса. Велики зид се обично протеже на терену преко тешко доступних гребена по планинама.
 
Параметри грађевина су различити — утврда из периода [[Династија Минг|династије Минг]], је у пети по ширини од око 7 до 8 -{m}-, у круни око 5 -{m}- и достиже висину од 6 до 10 m. Унутар зидина су коридори за спајање простора и простори за складиштења. Сваких неколико стотина метара од зида су одбрамбени торњеви, који су служили као сигнални и посматрачки простори, као и за складишта оружја а у изузетним случајевима као одбрамбена уточишта бранилаца. Укупан број кула се процењује на 25.000. На већим растојањима су изграђене касарне, седишта снабдевања за браниоце, као и команде.
 
Пренос поруке о кретању непријатељских патрола су сигнализирана помоћу димних сигнала. На пример, у мингском периоду значио је један сигнал 100 непријатеља, два сигнала 500, три сигнала преко 1.000 непријатељских бораца.
 
== Правац ==
[[Датотека:Great Wall of China location map.PNG|thumbмини|250п|Главна секција Великог зида која још стоји у данашње време]]
[[Датотека:20090529 Great Wall 8185.jpg|thumbмини|rightдесно|250п|Секција Великог зида у [[Ђиншанлинг]]у ]]
 
Мада формална дефиниција тога шта сачињава Велики зид још увек није била усаглашена, што ствара потешкоће при описивању целокупног правца Великог зида,{{sfn|Hessler|2007|p=60}} могуће је приказати курс главног дела Великог зида након Минг изградње.
Ред 93:
* {{Cite book|ref=harv |last=Elliott|first=Mark C.|title = The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China|year=2001|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-4684-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |first=Thammy |last=Evans
| publisher=Bradt Travel Guides |year=2006|year=|isbn=978-1-84162-158-6|pages=
|title = Great Wall of China: Beijing & Northern China
|series=Bradt Travel Guide