Zemni gas — разлика између измена

Prirodni gas smeša je metana ([[Mol (merna jedinica)|molni]] udeo veći od 90%) s manjim udelima [[etan]]a, [[propan]]a i viših ugljovodonika, a može sadržati i nešto [[ugljen-dioksid]]a, [[Водоник-сулфид|sumporovodonika]] (takav se gas naziva kiselim), [[azot]]a, a katkad i [[helijum]]a i [[živa|žive]].<ref>{{cite web|url=http://www.naturalgas.org/overview/background |title=Background |publisher=Naturalgas.org |date=|accessdate=14. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140709040340/http://www.naturalgas.org/overview/background |archive-date=09. 07. 2014 |df=dmy-all}}</ref> S obzirom na udeo težih ugljovodonika razlikuju se: suvi gas, s neznatnim udelom, i vlažni gas ili mokri gas, s povećanim i znatnim udelom težih ugljovodonika iz gasnih i gasno-kondenzatnih ležišta. Kao fosilno gorivo, prirodni gas ima ograničene zalihe. Procene su da bi zalihe prirodnog gasa, uz današnji nivo iskorištavanja, mogle potrajati još nekih sto godina. Najveći problemi s gasom leže u tome što se udeo metana u njemu menja od države do države, pa tako na primer udeo metana u prirodnom gasu u [[Rusija|Rusiji]] se kreće oko 98% dok je u [[Holandija|Holandiji]] taj udeo od 80% do 85%.

 

[[Датотека:BarnettShaleDrilling-9323.jpg|мини|десно|250px|[[Bušotina]] prirodnog gasa u [[Teksas]]u.]]