Википедија

Река — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 6:
'''Река''' ({{Ијек|ријека}}) велики је природни водоток, који сачињавају усечено [[корито]] и водена маса која се у њему креће од [[извор]]а до [[ушће|ушћа]] у другу реку, [[језеро]] или [[море]]. Реке примају воду од [[притока]] и подземних токова и тако се "хране". Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — [[потамологија]], док [[лимнологија]] генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.<ref name="Wetzel" >Wetzel, R.G. Limnology: Lake and River Ecosystems, 3rd ed. {{page1|location=|publisher=Academic Press|year=2001|isbn=978-0-12-744760-5|pages=}}</ref>
 
У неким случајевима река тече у подземље и исушује се на крају свог тока без досезања до неког другог тела воде. Мале реке се обично називају потоцима. Не постоји званична дефиниција за генерички термин реке у смислу [[Географски објекат|географских својстава]],<ref>{{cite web|url=http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm |title= GNIS FAQ |publisher= [[United States Geological Survey]] |accessdate=26. 011. 2012.}}</ref> мада је у неким земљама или заједницама поток дефинисан по његовој величини. Многа имена за мале реке су специфична за географске локације. Понекад се река дефинише као водени ток који је већи од потока,<ref>{{cite web|title=WordNet Search: River | publisher = The Trustees of Princeton University | accessdate=022. 10. 2009. | url = http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=river&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o7=&o5=&o1=1&o6=&o4=&o3=&h=}}</ref> мада то није увек случај, јер језик може да буде нејасан.<ref>{{cite web|title=Domestic Names: Frequently Asked Question (FAQs), #17 | publisher = United States Geological Survey | accessdate=022. 10. 2009. | url = http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm}}</ref>
 
Реке су део [[Хидролошки циклус|хидролошког циклуса]]. Вода се генерално сакупља у рекама из [[Падавине|преципитације]] кроз [[Слив|дренажни басин]] из површинских токова и других извора као што су [[обнављање подземних вода|обновљена подземна вода]], [[извор]]и, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (e.gнпр., из [[глечер]]а).
 
== Топографија ==
[[Датотека:Melting Toe of Athabasca Glacier.jpg|мини|десно|250п|Топљење [[Атабаска (глечер)|Атабаска глечера]],<ref>[http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html MP_Mt_Athabasca_page_one] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070718041534/http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html |date=18. 077. 2007. }}</ref> [[Национални парк Банф]], [[Алберта|Алберта, Канада]]]]
[[Датотека:Loboc river.png|мини|десно|250п|Река Лобок<ref>{{cite web|title=Geographical Names: Loay, Philippines|url=http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=9139530&fid=4988&c=philippines|website=www.geographic.org|publisher=Geographic.org|accessdate=088. 099. 2016.}}</ref> у [[Бохол]]у, на [[Филипини]]ма]]
[[Датотека:Waimakariri01 gobeirne.jpg|мини|лево|[[Waimakariri River|Вајмакарири река]] на [[Јужно острво|Јужном острву]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] је испреплетана у највећем делу њеног тока.<ref name=Schumm>{{cite journal|last=Schumm|first=S|author2=Kahn, H.|title=Experimental Study of Channel Patterns|journal=Bulletin of the Geological Society of America |year=1972|volume=83 |doi= |pages=1755-1770}}</ref>]]
[[Датотека:Horseshoe_Bend_TC_27-09-2012_15-34-14.jpg|мини|десно|250п|[[Колорадо (река)|Река Колорадо]]<ref name="Waterman2">{{cite news|last=Waterman|first=Jonathan|title=Where the Colorado Runs Dry|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2012/02/15/opinion/where-the-colorado-river-runs-dry.html?_r=0|date=14. 022. 2012.| accessdate=14. 10. 2014.}}</ref> код [[Велики кањон Колорада|великог потковичастог завоја]]<ref>{{cite web|url=http://www.nps.gov/glca/planyourvisit/upload/Horseshoe%20Bend2.pdf|title=Horseshoe Bend Hiking Guide|publisher=National Park Service|date=October 2007|accessdate=26. 11. 2014.}}</ref> у [[Аризона|Аризони]] ]]
 
Место на којем река почиње да тече назива се извор. Најмањи водоток назива се ''цурац'' и он представља водени млаз који се креће кроз [[ерозија|ерозионе]] бразде на неком нагнутом [[терен]]у. Знатно већи је '''поточић''', чијим спајањем са другим поточићима настаје [[поток]]. Два или више потока сачињавају речицу. '''Река''', као највећи водоток настаје спајањем поточића, потока и речица, а у крашким теренима и од воде из [[врело (хидрографија)|врела]].
Ред 26:
Термин лева обала се односу обалу са леве стране у гледано у смеру протока реке, док је на супротној страни десна обала.
Речни канал типично садржи један ток воде, мада неке реке теку као неколико међусобно повезаних токова воде, формирајући [[испреплетана река|испреплетану реку]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=dWMqaOTqSqcC&pg=PA308&dq=river+channel+typically+contains+single+stream+of+water&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiitcmdh9rUAhVTHGMKHe6cB6YQ6AEILzAC#v=onepage&q=river%20channel%20typically%20contains%20single%20stream%20of%20water&f=false|title=Earth's Natural Resources|last=Walther|first=John V.|year=2013|publisher=Jones & Bartlett Publishers|isbn=9781449632342|language=en|pages=}}</ref> Екстензивно испреплетане реке су у данашње време присутне у само неколико региона у свету, као што је [[Јужно острво]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]. Оне се исто тако јављају на [[пенеплен]]овима и у ушћима неких већих река. [[Anastomosis|Анастомозне реке]] су сличне испреплетаним и веома су ретке. Оне имају вишеструке синусоидне канале и носе велике количине седимента. Постоје ретки случајеви [[Бифуркација|речне бифуркације]] при чему се река дели и резултантни токови завршавају у различитим морима. Пример тога је [[Неродимка|бифуркација реке Неродимке]] на [[Косово|Косову]].
[[Датотека:The River Cam from the Green Dragon Bridge.jpg|мини|250п|Поглед на реку [[River Cam|Кем]] са моста Зеленог драгона, Кембриџ ([[Уједињено Краљевство|Британија]])]]
 
Река која следи свој канал је извор енергије који делује на речни канал и обликује његов облик и форму. Године 1757, немачки хидролог [[Алберт Брахмс]] је емпиријски уочио да је потопљена тежина објеката који могу да буду ношени реком пропорционална шестом степену брзине речног протока.<ref name="Garde, 1995, 14"/> Ова формулација се понекад назива Еријевим законом.<ref name="Garde, 1995, 19"/> Стога, ако се брзина удвостручи, проток ће уклонити објекте са 64 пута већом потопљеном тежином. У планинским бујичним зонама ово се може уочити у виду ерозионих канала кроз тврде стене и стварања песка и шљунка од деструкције већих стена. Речна долина која је створена из [[Ледник|ледњачке]] долине у облику слова -{„U“}-, често се лако може идентификовати по каналу у облику слова -{„V“}- који је река уклесала. У средишњим деловима где река протиче преко равног земљишта, [[Меандар|меандер]] се може формирати путем ерозије речних обала и депозиције на унутрашњости кривина. Понекад река прекида петљу, скрачујући канал и формирајући [[Мртваја|мртвају]] или [[билабонг]]. Реке које носе велике количине [[седимент]]а могу да развију упечатљиве [[Речна делта|делте]] на свом ушћу. Реке чија су ушћа у сланој [[Плима и осека|осечног]] води могу да формирају [[естуар]]е.
 
Дуж тока реке, укупна запремина воде која се транспортује низводно често ће бити комбинација слободног протока воде заједно са знатним запремином која тече кроз подземно камење и шљунак који се налазии испод реке и њеног [[поплавну равница|поплавног подручја]] (што се назива [[хирорхејска зона|хирорхејском зоном]]).<ref>{{cite journal|last=Lawrence| first =J.E. |last2=Skold|first2=M.|author3=F.A. Hussain |last4=Silverman|first4=D.|author5=V.H. Resh |author6=D.L. Sedlak |author7=R.G. Luthy |author8=J.E. McCray | title =Hyporheic Zone in Urban Streams: A Review and Opportunities for Enhancing Water Quality and Improving Aquatic Habitat by Active Management | journal =Environmental Engineering Science | volume =47 |date=14. 088. 2013. | url = http://online.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/ees.2012.0235 | doi=10.1089/ees.2012.0235|pages=480-501}}</ref> За многе реке у великим долинама, ова невидљива компонента тока може знатно премашити видљиви ток.
 
=== Подземни токови ===
Ред 118:
У кориту реке формира се неколико [[акумулативни облици|акумулативних]] облика [[рељеф]]а, а то су ''греде'', ''дине'' и ''мангуре''.
* ''Греде'' су акумулације пешчаног наноса које мењају свој облик под утицајем речног тока и премештају се низводно. Пружају се од једне до друге обале и њихова дужина веће ај од ширине тока.
* ''Дине'' су такође подводне акумулације песка, али мање од греда. Покретљивије су и имају лучни облик. Низводна страна је стрмија од узводне. Најчешће димензије дина су до једног метра у висину и 6-8 метараm у дужину.
* ''Мангуре'' су секундарне пешчане акумулације на самим динама и гредама. Нису више од 15-30 цмcm, а дужина им је максимално један метар. Када се протицај смањи и ниво реке опадне мангуре се гупе и нестају.
 
== Најдуже реке на свету ==
Ред 188:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA19#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=19}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA14#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=14}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hawkes|first=H.A.|year=1975|title=River zonation and classification|work=River ecology|publisher=Blackwell|pages=312-374}}
* Дукић, Д. и Гавриловић Љ. : ''Хидрологија'', Завод за уџбенике и наставна средстав. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2006|isbn=978-86-17-13110-2|pages=}}
* {{cite encyclopedia|encyclopedia=Water Encyclopaedia|article=Rivers, Major World|last=Jacobs|first=Jeffrey W.|url=http://www.waterencyclopedia.com/Re-St/Rivers-Major-World.html}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlink=Luna Leopold|last=Leopold|first=Luna B.|title=A View of the River|publisher=Harvard University Press|year=1994|id=|isbn=978-0-674-93732-1|oclc=28889034|pages=}} — a non-technical primer on the [[geomorphology]] and [[hydraulics]] of water.
* {{Cite book|ref=harv|last=Middleton|first=Nick|title=Rivers: a very short introduction|year=2012|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=9780199588671|pages=}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Река”