Википедија

Аргон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 115:
 
== Историја ==
[[Датотека:John William Strutt.jpg|250px200px|лево|thumb|[[Џон Вилијам Страт]]]]
{{рут}}
Prve naznake postojanja gasa, za koji će se kasnije ispostaviti da je argon, dao je [[Henry Cavendish]] koji je 1783. istraživao reaktivnost [[zrak]]a. Vršio je električna pražnjenja u tačno određenu količinu zraka, koja je bila obogaćena [[kisik]]om u odnosu 5:3. [[Dušik]] i kisik su međusobno reagirali, te su nastali dušikovi oksidi mogli biti uklonjeni. Međutim, preostala je malehna količina gasova koji nisu reagirali. Ipak, Cavendish nije uspio prepoznati da se među njima radilo o novom elementu, te nije nastavio svoja istraživanja na tom polju.<ref name="brock"/>
 
Прве назнаке постојања гаса, за који ће се касније испоставити да је аргон, дао је [[Хенри Кевендиш]] који је 1783. истраживао реактивност [[ваздух]]а. Вршио је електрична пражњења у тачно одређену количину ваздуха, која је била обогаћена [[кисеоник]]ом у односу 5:3. [[Азот]] и кисеоник су међусобно реаговали, те су настали азотни оксиди могли бити уклоњени. Међутим, преостала је мала количина гасова који нису реаговали. Ипак, Кавендиш није успео да препозна да се међу њима радило о новом елементу, те није наставио своја истраживања на том пољу.<ref name="brock"/>
Nakon što je [[John William Strutt Rayleigh]] 1892. odredio gustoću dušika izdvojenog iz zraka, primijetio je da dušik dobijen iz [[amonijak]]a ima neznatno manju gustoću. Nastale su razne špekulacije o ovom otkriću. Tako je naprimjer [[James Dewar]] smatra da se u tom slučaju radi o troatomnoj molekuli dušika N<sub>3</sub>, analogno kao i kod [[ozon]]a. Rayleigh je ponovio Cavendishove eksperimente, tako što je u staklenoj kugli napunjenoj zrakom izazivao električne varnice i doveo do reakcije kisika i dušika. Nakon što je potvrdio Cavedishove rezultate o nereaktivnom ostatku u kugli, [[William Ramsay]] je 1894. ispitivao te ostatke, prevodeći gasove preko zagrijanog [[magnezij]]a. Da su ti ostaci sadržavali dušik, došlo bi nastanka [[Magnezij-nitrid|nitrida]], te se iz smjese mogao izdvojiti dodatni dušik. Međutim, rezultati su pokazali da je došlo do povećanja gustoće što će kasnije dovesti do otkrića do tada još nepoznatnog, nereaktivnog gasa. Ramsay i Rayleigh su 31. januara 1895. konačno objavili otkriće novog elementa. Naziv novog elementa, argona, izveli su iz starogrčke riječi ἀργός ''argos'', "nereaktivan", "lijen".<ref name="Meurig"/> Nakon što je William Ramsay od 1898. ispitivao argon izdvojen iz zraka, u ostacima gasova je otkrio još tri druga elementa, plemenite gasove [[neon]], [[kripton]] i [[ksenon]].<ref name="Nobel-ramsay"/>
 
Након што је [[Џон Вилијам Страт]] 1892. одредио густину азота издвојеног из ваздуха, приметио је да азот добијен из [[амонијак]]а има незнатно мању густину. Настале су разне шпекулације о овом открићу. Тако је на пример [[Џејмс Дјуар]] сматрао да се у том случају ради о троатомном молекулу азота -{N}-<sub>3</sub>, аналогно као и код [[озон]]а. Страт је поновио Кевендишове експерименте, тако што је у стакленој кугли напуњеној ваздухом изазивао електричне варнице и довео до реакције кисеоника и азота. Након што је потврдио Кевендишове резултате о нереактивном остатку у кугли, [[Вилијам Ремзи]] је 1894. испитивао те остатке, преводећи гасове преко загрејаног [[магнезијум]]а. Да су ти остаци садржавали азот, дошло би настанка [[Магнезијум нитрид|нитрида]], те се из смесе могао издвојити додатни азот. Међутим, резултати су показали да је дошло до повећања густине што ће касније довести до открића до тада још непознатног, нереактивног гаса. Ремзи и Страт су 31. јануара 1895. коначно објавили откриће новог елемента. Назив новог елемента, аргона, извели су из старогрчке речи ἀργός -{''argos''}-, „нереактиван”, „лењ”.<ref name="Meurig"/> Након што је Вилијам Ремзи од 1898. испитивао аргон издвојен из ваздуха, у остацима гасова је открио још три друга елемента, племените гасове [[неон]], [[криптон]] и [[ксенон]].<ref name="Nobel-ramsay"/>
Prvu tehničku primjenu argon je pronašao u [[elektroindustrija|elektroindustriji]]. Između ostalog, izrađivale su se takozvane ''tungar'' (skr. od "'''tung'''sten" - [[volfram]] i '''ar'''gon) cijevi, ispravljači na bazi tinjalice u zaštitnoj atmosferi argona.<ref name="Schröter"/>
 
Прву техничку примену аргон је пронашао у [[Elektro-industrijal|електроиндустрији]]. Између осталог, израђивале су се такозване ''тунгар'' (скр. од „-{'''tung'''sten}-” - [[волфрам]] и '''ар'''гон) цеви, исправљачи на бази тињалице у заштитној атмосфери аргона.<ref name="Schröter"/>
 
== Заступљеност ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аргон”