Аргон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 115:
== Историја ==
[[Датотека:John William Strutt.jpg|
Прве назнаке постојања гаса, за који ће се касније испоставити да је аргон, дао је [[Хенри Кевендиш]] који је 1783. истраживао реактивност [[ваздух]]а. Вршио је електрична пражњења у тачно одређену количину ваздуха, која је била обогаћена [[кисеоник]]ом у односу 5:3. [[Азот]] и кисеоник су међусобно реаговали, те су настали азотни оксиди могли бити уклоњени. Међутим, преостала је мала количина гасова који нису реаговали. Ипак, Кавендиш није успео да препозна да се међу њима радило о новом елементу, те није наставио своја истраживања на том пољу.<ref name="brock"/>
Након што је [[Џон Вилијам Страт]] 1892. одредио густину азота издвојеног из ваздуха, приметио је да азот добијен из [[амонијак]]а има незнатно мању густину. Настале су разне шпекулације о овом открићу. Тако је на пример [[Џејмс Дјуар]] сматрао да се у том случају ради о троатомном молекулу азота -{N}-<sub>3</sub>, аналогно као и код [[озон]]а. Страт је поновио Кевендишове експерименте, тако што је у стакленој кугли напуњеној ваздухом изазивао електричне варнице и довео до реакције кисеоника и азота. Након што је потврдио Кевендишове резултате о нереактивном остатку у кугли, [[Вилијам Ремзи]] је 1894. испитивао те остатке, преводећи гасове преко загрејаног [[магнезијум]]а. Да су ти остаци садржавали азот, дошло би настанка [[Магнезијум нитрид|нитрида]], те се из смесе могао издвојити додатни азот. Међутим, резултати су показали да је дошло до повећања густине што ће касније довести до открића до тада још непознатног, нереактивног гаса. Ремзи и Страт су 31. јануара 1895. коначно објавили откриће новог елемента. Назив новог елемента, аргона, извели су из старогрчке речи ἀργός -{''argos''}-, „нереактиван”, „лењ”.<ref name="Meurig"/> Након што је Вилијам Ремзи од 1898. испитивао аргон издвојен из ваздуха, у остацима гасова је открио још три друга елемента, племените гасове [[неон]], [[криптон]] и [[ксенон]].<ref name="Nobel-ramsay"/>
Прву техничку примену аргон је пронашао у [[Elektro-industrijal|електроиндустрији]]. Између осталог, израђивале су се такозване ''тунгар'' (скр. од „-{'''tung'''sten}-” - [[волфрам]] и '''ар'''гон) цеви, исправљачи на бази тињалице у заштитној атмосфери аргона.<ref name="Schröter"/>
== Заступљеност ==
|