Сибињ (Румунија) — разлика између измена

У време банатског устанка против Турака 1594. године српске вође: бан Сава, војвода Велимировић и владика [[Теодор Тивадаровић]] позвали су ердељског кнеза Жигмунда Баторија у помоћ. Кнез се није могао војно одазвати, али је после пропасти устанка, примио избегле Србе из Баната. Део их се населио у [[Јенопоље]], где је од 15. века било много Срба, а други су продужили даље у Ердељ. у Ердељу се се масовно населили у Сибињу, Београду ([[Алба Јулија|Алба Јулији]]), Понграду, Рајсдерфелу, [[Пиану де Сус (Алба)|Сас Пиану]], Великом и Малом Чергоду, Орестији и другим мањим местима. Ту је за време владике Теодора основана српске православна епископија тзв. Београдска у Сибињу. Године 1537. после смрти румунског ердељског владике, и та епархија је потпала под ингеренцију српског. Српска епископија је дигнута у архиепископију, а нова српска је оформљена у ердељској [[Бистрица|Бистрици]]. Срби су били доминантни у Ердељу као православни епископи до 1700. године, када је Румуне архијереј Атанасије Грк превео у унију. Године 1735. митрополит српски Вићентије дао да се читају у Сибињу и другим ердељским градовима привилегије (свуда где је било Срба) које је добила српска православна црква. Желео је да изневерени православни народ румунски, и српски преко српске ингеренције, поврати у православље. Крушедолски епископ Никанор је послат 1735. године да помогне православцима румунским у Брашову. Владика Никанор Мелентијевић морао је после извесног исте године наредби власти, да напусти Брашов (центар румунског православља) и пређе у Сибињ. Одатле је упутио једну Посланицу верницима, у одбрану православља.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref>