Корисник:Dusan R39-16/песак — разлика између измена

нема резимеа измене
 
===Рударство за време Другог светског рата(1941-1945)===
Одмах после капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Немачка]] војна команда је привреду [[Србија|Србије]] ставила под своју управу, формирајући одговарајуће комесеријате и радне војне одреде, настојећи да што пре обнови и покрене производњу, посебно по рудницима који су производили сировине које су Немачкој ратној привреди биле неопходне. Немачка привреда била је посебно заинтересована за производе Српских рудника, и то за: [[бакар]], [[олово]], [[антимон]], [[хром]]... Зато је одмах после капитулације 1941. Немачка војна управа организовала службу за послове привреде у [[Србија|Србији]], на чијем челу се налазио ганерални повереник за привреду Србије, [[Франц Нојхаузен]]. У оквиру ове службе опрганизовано је посебно одаљење под именом ’’КОмесеријан за руде и минерале’’ , чији је основни задатак да организује откуп руде и метала по српским рудницима који су били у јурисдикацији немачке Војне управе. Многи рудници су између ратова били у страном власништву, од којих су се посебно истицале француске, енглеске и белгијске компаније. Међутим, у току ратних година устанци у [[Србија|Србији]] су настојали да ометају производњу по рудницима, користећи се саботажама и диверзијама, што је значајно ометало рад на експлоатацији, па многи рудници за време рата нису били у могућности да постигну ни предратну производњу. [[Немци]] су приликом повлачења онеспособили руднике, тако да је број рудника који су одлобођење дочекали у релативно добром стању био веома мали.
 
===Обнова рударске индустрије после Другог светског рата===
После завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], на територији некадашње [[Краљњвина Југославија|Краљевине Југославије]] дошло је до значајних политичких промена које су потпуно измениле друштвене и привредне односе у држави. Уставна одредба која је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] гарантовала права на приватну својину, укинута је доношењем уставом новонастале државе [[ФНРЈ]], а законом о одузимању приватне својине регулисан је је поступак превођења приватне у државну својину. Под удар ове установе пали су и рудници и акције у приватном власништву домаћих и иностраних компанија и појединаца.
Ово друствено опредељење нове послератне [[Југославија|Југославије]] административно је спроведено тек када је уставотворна скупштина 31.јануара 1946. године донела нови Устав-који је регулисао друштвено, политичко и економско уређење нове [[Југославија|југославије]], и на тај начин створио услове да Савезна народна скупштина донесе Закон о национализацији, земљишта, фабрика, рудника, трговина занатских радњи у приватном пседу акционарских друштва и појединаца. Овај закон је прво регулисао питање укидање приватног влсништва над предузећима и средствима за рад на целој териротији државне заједнице и прописао преоцедуру њиоховог превођења у државну својину. Према прописаној процедури, власници акција предузећа и приватне имовине били су позвани од стране надлежног органа ’''да у записник дају изјаву о предаји своје имовине и акција ради уписа у регистар као својину државе, односно народних република''’
 
== Спољашње везе ==
30

измена