Археолошки локалитет Пионирски парк — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 13:
[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=527 Антички Сингидунум], који су чинили војни логор, цивилно насеље и некропола, проглашен је за археолошко налазиште – културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 176/8 од 30. 6. 1964. године. Овај град је представљао значајни урбани центар провинције [[Горња Мезија|Горње Мезије]] у 1. веку наше ере. С обзиром на то да се налазио на путу између два велика града, [[Сирмијум|Сирмијума]] и [[Виминацијум]]а, Сингидунум се развијао као њихова важна спона. Специфичан стратешки положај представљао је предуслов за настанак урбане структуре града, која се састојала из легијског логора, некропола и занатске делатности.
Камено утврђење трапезастог облика, димензија око 560 м x 330 м, на брегу изнад ушћа [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]] представљало је седиште легије [[IIII FLAVIAE]]. Одбрамбени ров на простору око [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове улице]] био је део земљано-палисадног утврђења првобитног логора, за које се претпоставља да је било површине 200 м x 400 м. Насеље се временом ширило и сужавало, а у периоду свог највећег развитка простирало се на територији која обухвата простор од данашњег [[Косанчићев венац|Косанчићевог венца]], преко [[Улица Краља Петра I|Улице краља Петра]], [[Улица Узун Миркова (Београд)|Узун Миркове]], [[Студентски трг|Студентског трга]] и простора око [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], идући ка северу и североистоку.
[[Античке некрополе]] такође су откривене на територији данашњег Београда. Пронађене су три: једна мања, која се простирала на подручју око данашње Поп Лукине улице, [[Brankov most|Бранковог моста]] и [[Зелени венац|Зеленог венца]], друга, која је означена као североисточна, обухвата зону од Улице Тадеуша Кошћушка и Дунавске падине до [[Трг републике (Београд)|Трга Републике]]. Југоисточна некропола се од Трга Републике шири Дечанском улицом, Булеваром краља Александра до Техничких факултета и споменика Вуку Караџићу, где је и пронађен највећи број гробова.
| |||