Збијено звездано јато — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: сателит → Природни сателит |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 9:
| volume = 384 | pages = 50–61
| url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?1992ApJ...384...50A
| accessdate = 27. 5. 2006. | doi = 10.1086/170850 }}</ref> Веће галаксије, попут [[Месје 31|Андромедине галаксије]] садрже и по 500 јата.<ref>{{cite journal |
|
| journal=Astrophysical Journal | year=1981
| volume=245 | issue=5457 | pages=416–453
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1981ApJ...245..416S
| doi=10.1086/158820 | accessdate = 23. 6. 2008. }}</ref> Ова глобуларна јата орбитирају на великим удаљеностима око матичне галаксије, чак преко 131.000 светлосних година од средишта.<ref>{{cite journal
|
| journal=Astronomy and Astrophysics | year=1996
| volume=313 | pages=119–128 | accessdate = 23. 6. 2008.
Ред 28:
| accessdate = 2. 6. 2006.
| doi=10.1146/annurev.aa.29.090191.002551 }}</ref> Чини се да [[патуљаста галаксија Стрелац]] и [[патуљаста галаксија Велики пас]] управо дају своја глобуларна јата [[Млечни пут|Млечном путу]].<ref>{{cite journal
|
| journal=The Astronomical Journal | year=2000
| volume=120 | issue=4 | pages=1892–1905
Ред 39:
Прво откривено збијено јато је [[Месје 22|М22]]. Открио га је [[Абрахам Иле]], немачки астроном, 1665. године.<ref>{{cite web
| author
| url = http://www.noao.edu/image_gallery/html/im0575.html
| title = M22, NGC6656
Ред 75:
Верује се да нека збијена јата с веома густим језгрима садрже црне рупе. Према посматрањима Хабловог телескопа, чини се да збијено јато [[Месје 15]] у свом средишту скрива [[црна рупа|црну рупу]] 4000 пута веће масе од [[Сунце|Сунца]]. У кугластом јату [[Mayall II]] у галаксији [[Месје 31|Андромеда]] вероватно се налази црна рупа масе 20.000 веће од Сунчеве.<ref>{{cite news
|
| title=Hubble Discovers Black Holes in Unexpected Places
| date = 17. 9. 2002. | work=HubbleSite
Ред 96:
=== ХР дијаграм збијених јата ===
[[Датотека:M3 color magnitude diagram.jpg|мини|десно|300п|ХР дијаграм кугластог јата [[Месје 3|М3]]. Приметан је карактеристичан прелом криве код звезда магнитуде + 19 где звезде прелазе у напредније еволуционе стадијуме]]
[[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|ХР дијаграм]] збијених јата је график настао уцртавањем великог узорка звезда из збијених јата према апсолутном сјају и Б-В колор-индексу. Б-В индекс је разлика у сјају звезде у плавом и видљивом (зелено-жутом) светлу. Већи позитивни индекс значи да је температура звезде мања, а већи негативни индекс да је температура већа.<ref>{{cite web | title = Diagramma Hertzsprung-Russel | url = http://astrolink.mclink.it/hr.htm | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref><ref>{{Cite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 |
Све звезде у збијеним јатима су отприлике на једнакој удаљености од нас тако да се свим звездама [[привидна звездана величина|привидни сјај]] разликује од [[апсолутна звездана величина|апослутног сјаја]] за једнак износ. Тачност ове тврдње је проверена поређењем блиских промењивих звезда типа [[RR Lyrae]] или [[цефеида]] у диску Галаксије са оним у збијеним јатима.<ref>{{cite journal
|
| year = 1917 | title = Studies based on the colors and magnitudes in stellar clusters. I,II,III
| journal = Astrophysical Journal | volume = 45
Ред 107:
Облик криве ХР дијаграма збијених јата је карактеристичан јер су све звезде настале истовремено и једино се разликују по почетној маси. Према облику те криве могуће је одредити просечну старост звезда у јату. Старост јата се може одредити и посматрањем температуре најтамнијег [[бели патуљак|белог патуљка]] у јату. Просечна старост збијених јата је 12,7 милијарди година<ref>{{cite journal
|author1=Hansen, B. M. S. |
| title = The White Dwarf Cooling Sequence of the Globular Cluster Messier 4
| journal = Astrophysical Journal Letters
Ред 119:
Када звезде настану оне почну гравитационо утицати једна на другу. Резултат тога је стално мењање брзина звезда у јату. Због тих интеракција настанак планета у кугластом јату је мало вероватан. Ипак, планетарни истем је откривен око пулсара PSR B1620−26 у глобуларном јату [[Месје 4|М4]].<ref>{{cite journal
|
| journal=Proceedings of the 160th colloquium of the International Astronomical Union
| year=1999 | volume=105 | pages=525
Ред 135:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 |
== Спољашње везе ==
|