Вртача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 3:
'''Вртаче''' или '''поникве''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]].<ref name="autogenerated235">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.</ref>
 
Димензије вртача варирају у веома широким границама јер зависе од различитих фактора. Фактори који одређују димензије вртача су: режим и укупна количина падавина на том простору, чистоћа и дебљина кречњачке масе, честина пукотина у [[кречњак]]у, интензитет корозије (крашке или [[хемијска ерозија|хемијске ерозије]]), стадијум еволуције, тектонска поремећеност кречњака, климатска зоналност, тип [[Крас (геоморфологија)|краса]] итд. Највећи број вртача има ширину 20-50 m а дубину 5-10 m. Мале вртаче имају ширину од једва неколико метара а дубину неколико десетина сантиметара. Насупрот њима постоје вртаче џиновских размера. Вртача Пониква, изнад Бакра, има пречник од 800 m, а дубину 200 m. Северно од ње је вртача чији је пречник 700 m и у њој је периодско језеро. Вртача Норин у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]] дугачка је 600, широка 450, а дубока 160 m.
 
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањем]]. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[плафон|таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
 
Вртаче су, по правилу, масовна појава. Јављају се на заравњеним [[рељеф|теренима]], где се воде дуже задржавају на површини и обављају растварање. Огољен [[кречњак|кречњачки]] терен, покривен великим бројем од левкастих до бунарастих вртача, између којих постоје само уске [[преграда|преграде]], назива се '''богињави крас'''.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 236.</ref>
Ред 19:
 
Према изгледу он је издвојио три типа вртача: '''тањирасте''', '''левкасте''' и '''бунарасте''' (или окнасте).
# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стенама]], као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.
 
# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[геотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].
 
# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине а често имају вертикалне стране. Ове вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref name="autogenerated235"/> Овај тип вртача ређи је у односу на претходна два. Репрезентативни примери овог типа има у околини [[Логатец]]а, у [[Словенија|Словенији]], где имају дубину 15-20 m a пречник само 2-5 m. У [[Радоштак]]у (огранак [[Орјен]]а) оне су дубоке до 150 а широке до 50 m. У Источној Србији означавају их као пропаст. Највећи њихов број налази се на површи Валожја, на [[Suva planina|Сувој планини]]. Типичан представник овог типа је Чавчија Пропаст; дубине су 20 m и пречника 3 m. Код неких пропасти дно се продужује у омању двораницу. Вртача Пропаст у Ждребици има отвор пречника 5 m, дубина стромора је 12 m, који се продужава у хоризонтални канал дужине 15 m.<ref name="геоморфологија"/>
 
У морфографском погледу, према изгледу њиховог отвора, вртаче се деле на округласте, овалне и издужене. Код овалних већа оса је два пута дужа од мале осе, а код издужених је тај индекс још и већи.<ref name="геоморфологија"/>
Ред 34:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић |first=Драгутин |last2=Манојловић |first2=Предраг |title=Геоморфологија |year=2003|publisher=Географски факултет |location=Београд |idisbn=ISBN 978-86-82657-32-3 |pages=297}}
* Анђелић М. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт, 1990.
* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вртача