Вртача — разлика између измена

Димензије вртача варирају у веома широким границама јер зависе од различитих фактора. Фактори који одређују димензије вртача су: режим и укупна количина падавина на том простору, чистоћа и дебљина кречњачке масе, честина пукотина у [[кречњак]]у, интензитет корозије (крашке или [[хемијска ерозија|хемијске ерозије]]), стадијум еволуције, тектонска поремећеност кречњака, климатска зоналност, тип [[Крас (геоморфологија)|краса]] итд. Највећи број вртача има ширину 20-50 m а дубину 5-10 m. Мале вртаче имају ширину од једва неколико метара а дубину неколико десетина сантиметара. Насупрот њима постоје вртаче џиновских размера. Вртача Пониква, изнад Бакра, има пречник од 800 m, а дубину 200 m. Северно од ње је вртача чији је пречник 700 m и у њој је периодско језеро. Вртача Норин у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]] дугачка је 600, широка 450, а дубока 160 m.

Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањем]]. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[плафон|таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.

# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стенама]], као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.

# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[геотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].

# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине а често имају вертикалне стране. Ове вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref name="autogenerated235"/> Овај тип вртача ређи је у односу на претходна два. Репрезентативни примери овог типа има у околини [[Логатец]]а, у [[Словенија|Словенији]], где имају дубину 15-20 m a пречник само 2-5 m. У [[Радоштак]]у (огранак [[Орјен]]а) оне су дубоке до 150 а широке до 50 m. У Источној Србији означавају их као пропаст. Највећи њихов број налази се на површи Валожја, на [[Suva planina|Сувој планини]]. Типичан представник овог типа је Чавчија Пропаст; дубине су 20 m и пречника 3 m. Код неких пропасти дно се продужује у омању двораницу. Вртача Пропаст у Ждребици има отвор пречника 5 m, дубина стромора је 12 m, који се продужава у хоризонтални канал дужине 15 m.<ref name="геоморфологија"/>

* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић |first=Драгутин |last2=Манојловић |first2=Предраг |title=Геоморфологија |year=2003|publisher=Географски факултет |location=Београд |idisbn=ISBN 978-86-82657-32-3 |pages=297}}