Живојин Рафајловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 26:
| наследник_1 =
}}
'''Живојин Рафајловић''' ([[1871]] — [[1953]]) био је српски официр, политичар, истакнути привредник и национални радник. Родио се у [[Мионица|Мионици]] 1871. у познатој и имућној породици. Након завршене војне академије служио је као поручник у [[Врање|Врањском]] гарнизону. [[Илиндански устанак|Илинденски устанак]] 1903. га је затекао у Врању где се сусреће са избеглим комитама [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРОа]]. Као гранични официр био је упознат са тешким стањем Срба у [[Стара Србија|Старој Србији]] и [[Македонија (област)|Македонији]] па још пре почетка устанка покреће формирање чета одметника који су преко границе ликвидирали муслиманске насилнике. Крајем августа заједно са [[Сима Златановић|Симом Златановићем]], апотекаром [[Велимир Карић|Велимиром Карићем]], и [[Тома Ђурђевић|Томом Ђурђевићем]] судијом оснива четнички одбор у Врању са задатком да формира чете које ће бранити Србе у [[Стара Србија|Старој Србији]]. Пошто је одбор са истим циљевима основан у Београду септембра исте године Рафајловић се повезује са њим и његов одбор постаје другостепени, извршни одбор српске четничке организације. Убрзо је преко границе пребачено неколико чета, међу осталим и чета [[Anđelko Aleksić|Анђелка Алексића]]. Након погибије ове чете на [[Шупљи Камен|Шупљем Камену]] јуна 1904. јавност се обрушила на њега и шефове београдског одбора [[Лука Ћеловић|Луку Ћеловића]], [[Јован Атанацковић|Јована Атанацковића]] и [[Милорад Гођевац|Милорада Гођевца]]. Након ове афере Рафајловић је пензионисан у чину капетана и убрзо и повучен из [[Врање|Врања]]. На изборима 1906. изабран је за народног посланика као носилац Националне странке у врањском округу. Све до 1929. биран је за народног посланика управо у том округу. Године 1920. био је министар народног здравља у кабинету Миленка Веснића а 1922. министар шума и рудника у коалиционој Пашићевој влади.<ref>Владе Србије: 1805-2005“, приредио Радош Љушић, 596 страна, ISBN 978-86-17-13111-X9, издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године</ref> У периоду 1940—1941. био је бан [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. Умро је у [[Београд]]у 1953.<ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/28/srpski/F03022701.shtml |title= Неуспели Илинденски устанак|accessdate= 11. 3. 2013.|last= Илић|first= Владимир|coauthors= |date= 28. 2. 2003.|work= |publisher=glas-javnosti.rs}}</ref>
 
== Извори ==