Каберне фран — разлика између измена

Порекло ове веома значајне винске сорте датира још од настанка виноградарства у доба [[Стари Рим|старог Рима]]. [[Антички Рим|Римљани]] су својим освајачким походима ширили своју цивилизацију у провинцијама које су држали под контролом и верује се да су тада донели винову лозу и на просторе Бордоа - вероватно и неки варијетет Каберне франа. На том подручју сорта се и одомаћила и зато се данас сматра да данашњи Каберне фран потиче из југозападног дела Француске са подручја Бордоа, посебно око градића [[Сент Емилион]].<ref name="Oxford pg 118-119">J. Robinson (ed) ''"The Oxford Companion to Wine"'' Third Edition pg 118-119 Oxford University Press. {{page|year=2006|id=|pages=}} {{page|year=|isbn=978-0-19-860990-2|pages=}}</ref>

Генерално, Каберне фран је веома сличан Кабернет совињону, али пупољци сазревају најмање недељу дана раније. Ова особина омогућава да лоза напредује у нешто хладнијој клими од Каберне совињона, као што је Лоире Валеи. Његова рано зрење не представљају виноградарску опасност од сазребања рано у току вегетације. Лоза је снажана и усправана, са тамно-зеленим, са пет крака на листу. Крила листа су у целини, издужени и средње величине. Бобице су веома мале и плаво-црне боје, са прилично танким кожицом. Каберне фран винова лоза је више склона мутацијама него Кабернет саувињон, мање од Пинот ноир.<ref name="Clarke pg 44-45">Oz Clarke ''Encyclopedia of Grapes'' pg 44-45 Harcourt Books. {{page|year=2001|id=|pages=}} {{page|year=|isbn=978-0-15-100714-1|pages=}}</ref>