Каберне фран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 15:
== Историјат ==
 
Порекло ове веома значајне винске сорте датира још од настанка виноградарства у доба [[Стари Рим|старог Рима]]. [[Антички Рим|Римљани]] су својим освајачким походима ширили своју цивилизацију у провинцијама које су држали под контролом и верује се да су тада донели винову лозу и на просторе Бордоа - вероватно и неки варијетет Каберне франа. На том подручју сорта се и одомаћила и зато се данас сматра да данашњи Каберне фран потиче из југозападног дела Француске са подручја Бордоа, посебно око градића [[Сент Емилион]].<ref name="Oxford pgpp. 118-119">J. Robinson (ed) ''"The Oxford Companion to Wine"'' Third Edition pgpp. 118-119 Oxford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-0-19-860990-2|pages=}}</ref>
 
По игуману Бретону, коме је још у [[17. век]]у кардинал Ришеље донео прве резнице у долини реке [[Лоара|Лоаре]], Каберне носи и даље име Бертон, сматрају француски историчари вина.
Ред 22:
 
[[Датотека:Cab franc leaf.JPG|мини|десно|Лист Каберне франа]]
Генерално, Каберне фран је веома сличан Кабернет совињону, али пупољци сазревају најмање недељу дана раније. Ова особина омогућава да лоза напредује у нешто хладнијој клими од Каберне совињона, као што је Лоире Валеи. Његова рано зрење не представљају виноградарску опасност од сазребања рано у току вегетације. Лоза је снажана и усправана, са тамно-зеленим, са пет крака на листу. Крила листа су у целини, издужени и средње величине. Бобице су веома мале и плаво-црне боје, са прилично танким кожицом. Каберне фран винова лоза је више склона мутацијама него Кабернет саувињон, мање од Пинот ноир.<ref name="Clarke pgpp. 44-45">Oz Clarke ''Encyclopedia of Grapes'' pgpp. 44-45 Harcourt Books. {{page|year=2001|isbn=978-0-15-100714-1|pages=}}</ref>
 
== Ботанички опис ==
Ред 45:
=== Француска ===
 
У Француској, KабернеКаберне фран се налази углавном у долини Лоаре и у Либоурнаис региону Бордоа. Од 2000. године, био је шести најчешће засађена црвена сорта у земљи. Друге области са значајним засадима укључују Бержерак и Мадиран Аппеллатион. До почетка 20. века, било су скоро једнаки засади Каберне совињон и Каберне франа у Бордоу са око 25.000 хектара ододд каснихкраја 1960-их. Већина ових засада су дуж десне обале Жирана у регионима Фронсац, Ст-Емилион и Померол. Крајем 20. века, иако засади Каберне совињон је нагло порастао у Бордо на 2 према 1у односу на Каберне фран, којих је било преко 35,360 хектара у другој, у скоро половини у земље од укупно 88.900 хектара.
 
=== Италија ===
 
До 2000. године било је више од 17.300 хектара KабернеКаберне ФранaФрана у Италији. Међутим, сорта је уобичајено здружена са Каберне Саувигњом и древног Бордоа грожђа Карменере. То је углавном засађено на крајњем североистоку Италије, нарочито у Фриули, али се такође налази у виноградима у Венето (где је позната као Бордо), а налази се у склопу неких Цхианти мешавине, чак и далеко на југ и Апулиа. Засади Каберне фран у Тоскани су у порасту последњих година, посебно у Болгхери и Маремма региону у коме јегрожђе признато за равнотежу и елеганције коју доноси мешавина. Италијани вина често означавају једноставно као "Каберне" имају тенденцију да буду првенствено Каберне фран или мешавина Каберне Фран и Каберне совињона.
 
=== Остали европски региони ===
Ред 65:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist}}
 
== Литература ==
Ред 71:
# Технологија гајења винове лозе, проф. др. Небојша Марковић
 
{{commonscatCommonscat|Cabernet Franc (cépage)}}
 
[[Категорија:Црне сорте грожђа]]