Ђорђе Мартиновић — разлика између измена

(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10))
Слику страдања Ђорђа Мартиновића овековечио је сликар и академик [[Мића Поповић]] у својој слици ''1. мај 1985'' (''Распеће Ђорђа Мартиновића''), која га приказује у јасној паралели са распећем [[Исус|Исуса Христа]], под будним оком комунистичке полиције.<ref name="rastkoistorija" /><ref name="byzart">{{en}}[http://www.byzantinesacredart.com/blog/2007/07/savich-on-kosovo.html -{Carl Savich on Forgotten Kosovo: Murders, Rapes, and Ethnic Cleansing – Creating an Ethnically Pure "Kosova", 1981-1989.}-] {{Wayback|url=http://www.byzantinesacredart.com/blog/2007/07/savich-on-kosovo.html# |date=20080605190508 }} Карл Савич, -{M.A.}-, -{J.D.}-, на -{Byzantine Sacred Art Blog}-. Сличан текст такође на [http://www.serbianna.com/columns/savich/091.shtml -{serbianna.com}-], Приступљено 21. 2. 2008.</ref>
 
О злочину су снимљена и два документарна филма, ''Страх од истине'' и ''Оптужујемо'', режисера Милорада Бајића, који су снимани свугде где се кретао повређени Мартиновић.<ref name="glas2" /> Филмови су приказани, једини пут за дуго времена, 1986. на фестивалу документарног филма у Дому синдиката у Београду.<ref name="kurir">[http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/maj/28-29/V-16-28052005.shtml Србија две деценије ћути о случају Ђорђа Мартиновића.] „Курир“, 28. и 29. мај 2005.</ref> Емитовање ових филмова на [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизији Србије]] одбили су потом редом сви генерални директори ове куће: Душан Митевић, Ратомир Вицо, Милорад Вучелић, Драгољуб Милановић, Александар Црквењаков и Александар Тијанић. Емитовање на [[РТВ БК|БК телевизији]] одбила је њихов главни уредник Бојана Лекић.<ref name="glas2" /> Бајић је неколико пута позиван да донесе филмове, али је емитовање сваки пут отказивано у последњи час.<ref name="rastko" /> Ово нису једини филмови овог аутора које РТС не жели да емитује.<ref>[http://www.dnevnik.rs/arhiva/02-04-2002/Strane/kultura.htm О кошмарима, сновима и надањима.]{{Мртва веза| date = 9. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Владимир Црњански, „Дневник“, 2. 4. 2002, Приступљено 22. 2. 2008.</ref> Објављивање филмова на националној телевизији захтевали су 2006. у отвореном писму председнику Тадићу и председнику Владе др Коштуници, 350 студената-чланова Парламента Правног факултета Универзитета у Београду, Младен Мркаљ, проф. др Зоран Кривокапић, један од Мартиновићевих лекара, сам Бајић, те проф. др [[Станислав Никић]], шеф Неуропсихијатријске клинике ВМА.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/21/pisma/srpski/pisma.shtml Тражимо истину о „случају Мартиновић“.] „Глас јавности“, 21. 4. 2006, Приступљено 22. 2. 2008.</ref> Бајић је поводом случаја Мартиновић некадашњем председнику Слободану Милошевићу писао сваког 1. маја, укупно 11 писама, на која није одговорено. Он тврди да је тираж три књиге, које су написане о случају, откупила углавном УДБ.<ref name="rastko" /><ref name="glas2" /> До данас нису објављени документарни филмови који је снимио режисер Милорад Бајић. Чак ни Слободан Милошевић, није никада Бајићу одговорио на писмо у вези страдања Ђорђа Мартиновића.
 
''Глас јавности'' оценио је да је вест о догађају била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и чувене [[Осма седница ЦК СКС|Осме седнице ЦК СКС]] годину и по дана касније.<ref name="glas1" /> Случај је, као симбол и метафора четири пута поменут и на суђењу [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]].<ref name="glas2" />
Анониман корисник