Епидаур (Далмација) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:Cavtat Archeological site.JPG|мини|Археолошки налазиште у Цавтату]]
[[Датотека:Cavtat Archeological site1.JPG|мини|Археолошки налазиште у Цавтату]]
'''Епидаурус''' ({{јез-грч|Επίδαυρος}}) или '''Епидаврос''' био је античка грчка колонија основана током 6. вијека прије нове ере,<ref>Aulus Hirtius, ''[[De Bello Alexandrino]]'' XIV{{full|date=February 2011}}</ref><ref>Austria: Her People & Their Homelands by James Baker,""... dates back to the sixth century B.c., when the Greeks founded here Epidaurus"{{full|date=February 2011}}</ref> преименована у '''Епидаурум''' ({{јез-лат|Epidaurum}}) током римске владавине 228. године п. н. е, када је била дио римске провинције [[Илирик]], касније [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].<ref name="Wilkes-216">Wilkes, J. J. The Illyrians, 1992,. ISBN 978-0-631-19807-9, page 216, "... hand, the Deraemestae (30) were formed from several smaller groups in the vicinity of the new Roman colony established at Epidaurum (Cavtat near Dubrovnik). ..."</ref> Налазила се на простору данашњег Цавтата у Хрватској, 15 километараkm јужно од Дубровника.
 
Током [[Цезаров грађански рат|грађанског рата]] између [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]] и [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] град је опседао [[Марко Октавије]], али се спасио доласком конзула [[Публије Вициније|Публија Вицинија]].
 
Град су уништили [[Евроазијски Авари|Авари]] и [[Словени]] током инвазије града [[7. век|7. вијека]].<ref>{{citeCite book|last=Paton|first=Andrew Archibald|title=Researches on the Danube and the Adriatic: Or, Contributions to the Modern History of Hungary and Transylvania, Dalmatia and Croatia, Servia and Bulgaria|url=https://books.google.com/books?id=fATxz5DB5BUC&pg=PA247|year=1861|publisher=Brockhaus|pages=247–247}}</ref> Избјеглице из Епидаурума су населиле оближње острво Лас или Лаус (значи „стијена” на грчком,<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aalphabetic+letter%3D*l%3Aentry+group%3D1%3Aentry%3Dla%3Das Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, word ''λάας (laas)''.]</ref> од које је кроз [[ротацизам]] настала Рагуза), из кога ће се касније развити [[Дубровник]].<ref>{{cite book|last=Wilkinson|first=J. Gardner|title=Dalmatia and Montenegro|url=https://books.google.com/books?id=_AVXTXJeKiIC&pg=PA275|year=1848|pages=275–275}}</ref>
 
Пронађено је неколико римских натписа међу рушевинама, гробница [[Публије Корнелије Долабела|Публија Корнелија Долабела]], који је био конзул за вријеме [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] и гувернер Илирикума, и остаци [[аквeдуктакведукт]]а.<ref>Notizie Istorico-Critiche Sulla Antichita, Storia, e Letteratura de' Ragusei (published in two vols) by [[Francesco Maria Appendini]].</ref>
 
У средњем вијеку, град Цавтат ({{јез-лат|Ragusa-Vecchia}}) је подигнут на истом простору.
Ред 18:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Paton|first=Andrew Archibald|title=Researches on the Danube and the Adriatic: Or, Contributions to the Modern History of Hungary and Transylvania, Dalmatia and Croatia, Servia and Bulgaria|url=https://books.google.com/books?id=fATxz5DB5BUC&pg=PA247|year=1861|publisher=Brockhaus|pages=247}}
* {{citeCite book|last1ref=harv|last=Wilkes|first1first=John|title=The Illyrians|dateyear=1995|publisher=Blackwell|location=Oxford, UK|id=ISBN 0-631-19807-5|edition=Reprinted.}}
 
[[Категорија:Историја Далмације]]