Аргон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 72:
|thermal expansion at 25=
|speed of sound=323
|speed of sound comment=(гас, на 27  °-{C}-)
|speed of sound rod at 20=
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility=&minus;19−19,6·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref= <ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbnid=ISBN 0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
|Young's modulus=
|Shear modulus=
Ред 115:
 
== Историја ==
[[Датотека:John William Strutt.jpg|200px200п|лево|thumbмини|[[Џон Вилијам Страт]]]]
 
Прве назнаке постојања гаса, за који ће се касније испоставити да је аргон, дао је [[Хенри Кевендиш]] који је 1783. истраживао реактивност [[ваздух]]а. Вршио је електрична пражњења у тачно одређену количину ваздуха, која је била обогаћена [[кисеоник]]ом у односу 5:3. [[Азот]] и кисеоник су међусобно реаговали, те су настали азотни оксиди могли бити уклоњени. Међутим, преостала је мала количина гасова који нису реаговали. Ипак, Кавендиш није успео да препозна да се међу њима радило о новом елементу, те није наставио своја истраживања на том пољу.<ref name="brock"/>
Ред 130:
 
=== Физичке ===
[[Датотека:Face-centered cubic.svg|thumbмини|250п|лево|Кубна-густо пакована структура чврстог аргона, -{''a'' = 526 pm}-]]
 
У нормалним условима притиска и температуре, аргон је једно[[атом]]ни, безбојни [[плин|гас]] без мириса и укуса. При температури од 87,15 -{K}- (−186 &nbsp;°-{C}-) се [[кондензација|кондензује]] у течно стање док при 83,8 -{K}- (−189,3 &nbsp;°-{C}-) прелази у чврсто. Као и код других племенитих гасова, осим [[хелијум]]а, аргон се кристализује у кубном [[кристални систем|кристалном систему]] са параметром решетке -{''a'' = 526 pm}- при 4 -{K}-.<ref name="Modell"/>
 
Као и сви племенити гасови, и аргон има попуњене све електронске љуске (тзв. ''конфигурација племенитог гаса''). Тиме се може објаснити да се овај гас налази у природи у једноатомном стању те да му је реактивност занемарива. Уз густину од 1,784 -{kg/m}-<sup>3</sup> при 0 &nbsp;°-{C}- и 1013 -{hPa}-, аргон је тежи од [[ваздух]]а, тј. скупља се на дну. У [[фазни дијаграм|фазном дијаграму]], [[тројна тачка]] се налази на 83,8 K i 689 hPa,<ref name="Gosman"/> критична тачка на 150,86 -{K}- и 4896 -{kPa}-, док му је критична густина 0,536 -{g/cm}-<sup>3</sup>.<ref name="römpp" />
 
У [[вода|води]], овај гас је слабо [[растворљивост|растворљив]]. Тако се у једном литру воде при 0 &nbsp;°-{C}- и нормалном притиску може растворити највише 5,6 грама аргона.<ref name="römpp" />
 
=== Хемијске ===
Као и сви племенити гасови, аргон готово никако не реагује са другим елементима или једињењима. До данас познато је само једно једињење аргона, аргон-флуорохидрид -{''HArF''}-,<ref name="london" /><ref name="messi" /> добијен 2000. године у лабораторији путем [[фотолиза|фотолизе]] са [[флуороводоник]]ом у матрици аргона при 7,5 -{K}-, те је идентификован на основу нових линија у инфрацрвеном спектру. Међутим то једињење се распада на температурама изнад 27 -{K}-.<ref name="leonid"/> Према прорачунима, требало би да постоји још једињења аргона у метастабилном стању који се релативно спорије распадају, међутим до данас није експериментално потврђено њихово постојање. Неки од примера су [[хлор]]ни аналоги аргон-флуорохидрита опште формуле -{''HArCl''}-, али и једињења при којима се [[протон]] замењује другим групама, као на пример -{FArCCH}- као органско једињење аргона или -{FArSiF}-<sub>3</sub> са везом између аргона и [[силицијум]]а.<ref name="arik"/> Аргон гради и одређене клатрате, у којима је он физички „затворен” у празне просторе између [[кристал]]а. При −183 &nbsp;°-{C}- аргон-хидрат је стабилан, али је његова брзина стварања веома спора, да би се десила прекристализација. Ако је са [[лед]]ом помешан и [[хлороформ]], клатрат се ствара већ при −78 &nbsp;°-{C}-.<ref name="Ruzicka"/> Такође је стабилан и клатрат аргона у [[хидрохинон]]у.<ref name="crc"/>
 
=== Изотопи ===
Ред 147:
 
== Примена ==
* У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера [[азот]]а сувише реактивна.
* У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO<sub>2</sub>, H<sub>2</sub> и N<sub>2</sub> ;
* У [[металургија|металургији]] за термичку обраду и производњу високолегираних [[челик]]а, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
* У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...
 
Ред 166:
<ref name="Meurig">John Meurig Thomas: ''Argon und das nichtinerte Paar: Rayleigh und Ramsay.'' u: ''Angew. Chem.'' 2004, 116, str. 6578–6584, {{doi|10.1002/ange.200461824}}.</ref>
<ref name="Schröter">Fritz Von Schröter: ''Die Bedeutung der Edelgase für die Elektrotechnik''. u: ''Naturwissenschaften''. 1920, 8, 32, str. 627–633, {{doi|10.1007/BF02448916}}.</ref>
<ref name="brock">William H. Brock: ''Viewegs Geschichte der Chemie.'' Vieweg, Braunschweig 1997, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 3-540-67033-5|pages=}}, str. 211–216.</ref>
<ref name="webelements">[http://www.webelements.com/argon/ Argon], na stranici Web elements, pristupljeno 29. aprila 2016.</ref>
<ref name="Gosman">A. L. Gosman, R. D. McCarty, J. G. Hust: ''Thermodynamic Properties of Argon from the Triple Point to 300 K at Pressures to 1000 Atmospheres.'' u: ''Nat. Stand. Ref. Data Ser. Nat. Bur. Stand.'' 1969, 27 ([http://webbook.nist.gov/cgi/cbook.cgi?Source=1969GOS%2FMCC0R&Units=SI&Mask=7 NIST]).</ref>
<ref name="Modell">K. Schubert: ''Ein Modell für die Kristallstrukturen der chemischen Elemente''. u: ''Acta Crystallographica Section B''. 1974, 30, str. 193–204, {{doi|10.1107/S0567740874002469}}</ref>
<ref name="london">Khriachtchev, L.; Pettersson, M.; Runeberg, N.; Lundell, J.; Räsänen, M. ''[http://140.123.79.88/~ppmpk/paper/3-a.pdf A stable argon compound]'', Nature (London) 2000, 406, 874</ref>
<ref name="messi">Miessler, Gary L., Adam Jaworski (ur.): ''Inorganic chemistry'', Prentice Hall, 2014, str. 302, {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-321-81105-9|pages=}}</ref>
<ref name="leonid">Leonid Khriachtchev, Mika Pettersson, Nino Runeberg, Jan Lundell, Markku Räsänen: ''A stable argon compound.'' u: ''Nature.'' 2000, 406, str. 874–876, {{doi|10.1038/35022551}}.</ref>
<ref name="arik">Arik Cohen, Jan Lundell, R. Benny Gerber: ''First compounds with argon–carbon and argon–silicon chemical bonds.'' u: ''J. Chem. Phys.'' 2003, 119, str. 6415–6417, {{doi|10.1063/1.1613631}}.</ref>
Ред 181:
== Литература ==
* {{cite book
|last1last=Brown |first1first=T. L.
|last2=Bursten |first2=B. E.
|last3=LeMay |first3=H. E.
Ред 191:
|publisher=[[Pearson Education]]
|pages=276 & 289
|isbn=978-0-13-109686-8 |pages=}}
* {{cite journal
|last=Preston-Thomas |first=H.
Ред 199:
|journal=[[Metrologia]]
|volume=27 |issue=1
|pages=3–103-10
|bibcode=1990Metro..27....3P
|doi=10.1088/0026-1394/27/1/002 }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аргон