Тин Ујевић — разлика између измена

Августин Ујевић је рођен у лето 1891. године у Вргорцу у Далмацији. Студирао је хрватски језик и књижевност, класичну филологију и филозофију на Филозофском факултету у Загребу. Током студија ушао је у Матошев књижевни круг, али се 1911. године од њега опростио. Као поборник југословенске идеје боравио је у Београду 1912. године, због чега је по повратку у Загреб био осуђен на десет година изгона. Зато је 1913. године као емигрант доспео у Париз, где се песнички формирао и ствара. Године 1914. његових десет песама је ушло у загребачку "Хрватску младу лирику". Био је једно време активан учесник у Југословенском одбору у Француској. По повратку у сада нову државу, дуже се настанио у Београду, за који ће остати везан до 1929. године. Од 1921. године потписује се у својим радовима са псеудонимо '''Тин'''. У београдском књижевном миљеу објавио је две књиге збирке песама: "Лелек себра" (1920) и "Колајна" (1926). Води боемски начин живота, борави по кафанама, дружи се српским писцима сличног уметничког сензибилитета, провоцира "чуваре пристојности и друштвеног морала". Тин је 1925. године протеран из Београда и стражарно спроведен у родно место. Било је то након серије провала у београдске дућане, за које су њега без основа оптужили.<ref>"Политика", Београд 1925. године</ref> Седам година провео је у Сарајеву (1930-1937), где сазрева као песник. Завичајни Сплит је његово ново-старо одредиште. Пред Други светски рат доселио се марта 1940. године, из Сплита у Загреб, да се ту дефинитивно настани.<ref>"Правда", Београд 1940. године</ref>