Тин Ујевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
 
== Стваралаштво ==
Овај, у међуратном књижевном периоду, истакнути и особени песник, рођен је у [[Вргорац|Вргорцу]], недалеко од [[Имотски|Имотског]]. Филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Београд]]у и [[Париз]]у. У књижевности се јавио оригиналним и надахнутим стиховима пред [[Први светски рат]], али најплоднији период његовог књижевног рада пада у раздобље између два светска рата. Још 1911. године његове песме су ушле у "Српско-хрватски алманах", који је у Београду уредио Милан Ћурчин.<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1912.</ref> Оригиналан таленат, снажан и плодан стваралац, он је својим присуством у међуратној књижевности живо утицао на њен ток и развој. Надовезујући се на Матоша, који му је у много чему био узор и учитељ, Ујевић се брзо развио у потпуно оригиналног књижевног ствараоца – песника, критичара, есејисту и фељтонисту. Добар зналац више страних језика, песник снажног сензибилитета и префињеног укуса, он је са строгошћу и савесношћу вршио избор из страних књижевности и из њих преводио (М. Пруст, Рембо, По, Мередит, Конрад и др.).
 
''Свакидашња јадиковка'' је први пут била објављена у крфском ''Забавнику'' 1917. године, написана је за време песниковог боравка у Паризу.<ref>[http://www.znanje.org/lektire/i26/06iv07/06iv0720/Tin%20Ujevic.htm Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka] Приступљено 4. 4. 2013.</ref> После тога је била прештампана у књизи ''Лелек себра'' (Београд, 1920). Две Тинове најбоље збирке песама ''Лелек себра'' и ''Колајна'' (Београд 1926) објављене су на екавици. У издањима песама Тина Ујевића после Другог светског рата све те песме штампане су ијекавицом.