Ћирилица — разлика између измена

103 бајта додата ,  пре 2 године
нема резимеа измене
м (Враћене измене Savasavic20.08 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen)
ознака: враћање
| наслов = Слова ћирилице}}
 
'''Ћирилица''' је [[писмо]] које користи осам [[словенски језици|словенских језика]] ([[белоруски језик|белоруски]], [[бошњачки језик|бошњачки]], [[бугарски језик|бугарски]], [[македонски језик|македонски]], [[руски језик|руски]], [[српски језик|српски]] (користи азбуку – која се разликује од других ћириличких писама) и [[украјински језик|украјински]], као и [[#Језици који користе ћирилицу|већи број других језика]] бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Азија|Азије]] и [[источна Европа|источне Европе]]. [[Дунгани]], исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем. Дунгански дијалект је једини из кинеске групе језика који не користи кинеске карактере и једини језик синотибетске породице који користи ћирилицу као стандардни писани систем. Ознака савремене ћирилице према -{[[ISO 15924]]}- је -{Cyrl 220}-, а њене старословенске варијанте -{Cyrs 221}-.
 
Ћирилица је базирана на [[Рана ћирилица|раној ћирилици]],<ref>А. Н. Стеценко. ''Хрестоматия по Старославянскому Языку'', 1984.</ref>{{sfn|Cubberley|1996|p=}} која је развијена у [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]<ref name=Cubberley1996>{{harvnb|Cubberley|1996|pp= 100}}</ref> Ћирилицу и [[Глагољица|глагољицу]] су формулисали било [[Ћирило Солунски|Ћирило и Методије]] који су донели хришћанство код [[Јужни Словени|Јужних Словена]], или њихови ученици.<ref name="ReferenceB">The Columbia Encyclopaedia, Sixth Edition. 2001–05, O.Ed. Saints Cyril and Methodius "Cyril and Methodius, Saints) 869 and 884, respectively, “Greek missionaries, brothers, called Apostles to the Slavs and fathers of Slavonic literature."</ref><ref name=BritGlago>Encyclopædia Britannica, ''Major alphabets of the world, Cyrillic and Glagolitic alphabets'', 2008, O.Ed. "The two early Slavic alphabets, the Cyrillic and the Glagolitic, were invented by St. Cyril, or Constantine (c. 827–869), and St. Methodii (c. 825–884). These men from Thessaloniki who became apostles to the southern Slavs, whom they converted to Christianity."</ref>{{sfn|Kazhdan|1991|p=507}} То је основа [[алфабет]]а који се користе у разним језицима, бившим или садашњим, у деловима [[Југоисточна Европа|југоисторчне Европе]] и северне [[Евроазија|Евроазије]], а посебно код оних са словенским пореклом, и код несловенских језика који су под утицајем руског језика. Године 2011, око 252 милиона људи у Евроазији је користило ћирилицу као званични алфабет у својим националним језицима, при чему [[Русија]] обухвата око половине тог броја. Са [[2007 enlargement of the European Union|пријемом Бугарске]] у Европску унију 1. јануара 2007, ћирилица је постала треће званично писмо [[Европска унија|Европске уније]], након [[Латиница|латинице]] и [[Грчко писмо|грчког писма]].<ref>{{cite web|last=Orban| first = Leonard|title=Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European| url = http://europa.eu/rapid/press-release_SPEECH-07-330_en.pdf| website = europe.eu| accessdate=3. 8. 2014 |date=24. 5. 2007}}</ref>
*** [[српски језик|српски]]
*** [[македонски језик|македонски]]
*** [[бошњачки језик|бошњачки]]
*** [[бугарски језик|бугарски]]
*** [[црногорски језик|црногорски]]
471

измена