Адолф Хитлер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 46:
Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након [[Први светски рат|Првог светског рата]], захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала [[национализам]] и [[антисемитизам]] као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.
Након обнове немачке економије и поновног наоружавања [[Вермахт]]а, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „[[
На почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] Вермахт је постигао одличне успехе и [[Силе Осовине]] су окупирале највећи део [[Европа|европског]] копна и делове [[Азија|Азије]]. Међутим, заједнички напор савезничких сила довео је до пораза Вермахта. До 1945. Хитлерова политика је претрпела пораз, а Нацистичка партија је била пред распадом. Хитлеров рат за територије и прочишћење расе проузроково је смрт десетина милиона људи, укључујући и [[геноцид]] над око 6.000.000 [[Јевреји|Јевреја]],{{sfn|Dawidowicz|1986|p=403}} познатији као [[холокауст]].
Ред 103:
{{Посебан чланак|Први светски рат}}
[[Датотека:Hitler 1914 1918.jpg|мини|десно|200п|Адолф Хитлер као војник у Првом светском рату]]
Дана [[1. август]]а [[1914]]. немачки цар [[Вилхелм II од Немачке|Вилхелм II]] објавио је општу мобилизацију. Будући да је био аустријски држављанин, закон је онемогућавао Адолфу Хитлеру да се пријави у немачку војску као добровољац. Због тога је 3. августа упутио петицију баварском краљу Лудвигу III у којој је затражио да му се омогући да добровољно ступи у немачку војску. Након што је његова молба уважена, Адолф Хитлер се [[16. август]]а пријавио као добровољац и распоређен је у [[16. баварски пешадијски пук]]. После основне пешадијске обуке, његов пук је 21. октобра упућен на [[
Током [[Битка на Соми|Битке на Соми]], Хитлер је [[5. октобар|5. октобра]] [[1916]]. рањен у леву бутину због чега је пребачен на лечење у војну болницу у [[Белиц]]у, близу [[Берлин]]а, у којој је остао до почетка децембра. По отпуштању из болнице, распоређен је у 4. чету, 1. батаљона 16. пука која је била стационирана у [[Минхен]]у. Згрожен стањем у баварској престоници и ниским моралом цивилног становништва, затражио је од свог претпостављеног, поручника Видемана, да се врати на фронт. Дана 5. марта 1917. поново се придужио својој јединици на фронту. Током јула 1918. у више наврата показао је изузетну храброст. Спасао је живот рањеном командиру чете, изневши га из зоне дејства америчке артиљерије, а затим је благовременом интервенцијом спречио немачку артиљерију да грешком отвори ватру на сопствену пешадију.<ref name="Covek"/> Савесно обављајући своју дужност, привукао је пажњу надређених официра који су га предложили за одликовање. Дана 4. августа одликован је [[Гвоздени крст|Гвозденим крстом I класе]]. Непосредно пред крај рата, [[14. октобар|14. октобра]] [[1918]]. Хитлер је заједно са групом војника из свог пука настрадао током британског напада бојним отровима. Након што му је у фронтовској болници указана прва помоћ, пребачен је на лечење у резервну војну болницу у [[Пазевалк]]у. Лекар који је био задужен за његово лечење констатовао је да Хитлер није претрпео озбиљне повреде очију и дисајних путева, већ да је до привременог губитка вида дошло услед „хистеричног слепила“, а да је губитак моћи говора био последица „хистеричне онемелости“. Међутим, права природа Хитлеровог слепила и губитка моћи говора не може се са сигурношћу утврдити јер је комплетна болничка документација болнице у Пазевалку нестала.{{sfn|Nojmajer|2004|pp=}} По завршетку Првог светског рата Хитлер се вратио у [[Минхен]] где је остао у војној служби све до отпуштања [[31. март]]а [[1920]].
| |||