Алберт Ајнштајн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Разне исправке |
||
Ред 106:
У мају месецу, 1919, током британских осматрачких експедиција [[Помрачење Сунца|помрачења Сунца]] (предузетих у Собралу, [[Бразил]], (-{Sobral, Ceará, Brazil}-), као и на острву -{Principe}- (Принчевско острво), на западној овали [[Африка|Африке]], Артур Стенли Едингтон надгледао је мерење [[Гравитационо сочиво|савијања]] светлости звезда приликом њеног проласка у близини Сунца, што резултује у привидном померању положаја посматраних звезда даље од Сунца. Овај феномен назван је ефекат [[Гравитационо сочиво|гравитационог сочива]] и у овом случају опажено померање положаја звезда било је дупло веће него што је било предвиђено [[Њутнова механика|Њутновом физиком]].{{напомена|Иронија је у томе да је касније испитивање фотографија направљених током ове експедиције показало да су њихове мерне грешке биле упоредиве са ефектима које су они хтели да измере. Ипак, скретање светлости у гравитационом пољу касније је било прецизно потврђено многобројним новим осматрањима.}} Ова опажања слагала су се са предвиђањима проистеклим из [[Ајнштајнове једначине поља|Ајнштајнових једначина поља]] из [[Општа теорије релативности|Опште теорије релативности]]. Едингтон је објавио да резултати потврђују Ајнштајново предвиђање и ''[[Тајмс]]'' магазин (The Times) известио је о овој потврди Ајнштајнове теорије [[7. новембар|7. новембра]] исте године, насловима ''Револуција у науци – Нова теорија Универзума – Њутновске идеје су одбачене''. Добитник Нобелове награде [[Макс Борн]] изразио је своје погледе на [[Општа релативност|општу релативност]] као на „највећи подвиг људског размишљања о природи"; његов колега лауреат [[Пол Дирак]] назвао је то „вероватно највећим научним открићем икада учињеним”.<ref>{{cite web|title=ALBERT EINSTEIN (1879—1955) and the "Greatest Scientific Discovery Ever" Jürgen Schmidhuber | url = http://www.idsia.ch/~juergen/einstein.html | accessdate=4. 10. 2006}}</ref> Ови коментари и резултујући публицитет зацементирали су Ајнштајнову славу. Он је постао светски славан – неуобичајено достигнуће за једног научника.
Многи научници још увек нису убеђени у све то због разноразних разлога, почевши од оних научних (неслагање са Ајнштајновим тумачењем експеримената, веровање у етер или у то да је апсолутни систем референције неопходан) па све до психо-социјалних ([[конзервативизам|конзерватизам]], [[антисемитизам]]). Према Ајнштајновом гледишту, већина примедби долазила је од експериментатора који су имали врло мало разумевања теорије која је у то укључена.<ref>See esp. Albert Einstein, "My Reply. On the AntiRelativity Theoretical Co., Ltd. [August 27, 1920", in Klaus Hentschel, ed. ''Physics and National Socialism: An anthology of primary sources'' . {{page1|location=Basel|publisher=Birkhaeuser|year=1996|id=|pages=1}}
Дана [[30. март]]а [[1921]], Ајнштајн одлази у Њујорк да држи предавања о његовој новој ''Теорији релативности'', а исте године он ће бити награђен и Нобеловом наградом. Мада је он сада био најславнији по своме раду на релативности, Нобелова награда му је додељена за ранији рад о фотоелектричном ефекту, јер је његова општа релативност још увек била предмет спорења. Нобелов комитет је, дакле, донео одлуку да наводећи његов најмање оспоравани рад приликом доделе награде, учине то прихватљивијим за научну заједницу.
| |||