Википедија

Аларих I — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 29:
Током 4. века било је уобичајено да римски цареви унајмљују савезнике који су се звали „федерати“ - германске паравојне снаге под римском командом које су биле организоване према племенској структури. Споразумом склопљеним [[381]]. између [[Теодосије I|Теодосија]] и [[Атанарих|Атанарика]] Визиготи су постали „федерати“ - [[рим]]ски савезници који су служили у редовима римских легија, а заузврат им је дозвољено да се населе на територији Рима уз велики ниво аутономије.
 
Теодосије је умро [[395]]. године а наследили су га синови [[Аркадије]] и [[Хонорије]]. Аркадије је наследио [[Византијско царствоВизантија|Источно римско царство]], а Хонорије [[Западно римско царство]]. Аркадије се није показао много заинтересованим за владање а Хонорије је био још увек малолетан, тако да је у његово име владао "[[магистер милитум]]" [[Стилихон]]. Према [[Едвард Гибон|Едварду Гибону]], Аларих се надао титули [[Magister militum|врховног војсковође]] ({{јез-лат|Magister Militum}}) и био одбијен. Међу Визиготима је владало незадовољство јер су претрпели велике губитке зато што су их Римљани излагали непотребним опасностима што је био начин да се готска племена ослабе, а након битака, награде за верну службу су изостајале, те су они према старом готском обичају попели Алариха на штит и прогласили га [[краљ]]ем.
 
== Поход на Грчку ==
Аларих је прво ударио на [[Византијско царствоВизантија|Источно царство]]. Прво је кренуо на [[Истанбул|Константинопољ]], међутим, схвативши да није у стању да предузме опсаду, вратио се на запад а потом кренуо на југ кроз [[Тесалија|Тесалију]] кроз [[Термопилски теснац]] у [[Грчка|Грчку]]. Пошто је војска Источног царства тада била заузета одбраном од [[Хуни|хунских]] напада, [[Руфин]], преторијански префект коме је [[Аркадије]] препустио сву власт, покушао је да преговара са Аларихом, међутим, једино што је постигао било је да почну да сумњају у њега у Константинопољу да је склопио тајни савез са Визиготима. У међувремену, [[Стилихон]] је кренуо на Алариха, и према [[Клаудијан]]у, могао је да уништи Алариха кад му је Аркадије наредио да се врати. Руфинина су потом убили његови сопствени војници.
 
То је дало одрешене руке Алариху. Опљачкао је целу [[Периферија Атика|Атику]], али је поштедео Атину која се сама предала. Године [[396]]. уништио је последње трагове Елеузинских мистерија, а потом је прешао на [[Пелопонез]] и освојио Коринт, Арг и [[Спарта|Спарту]], а многе становнике ових градова продао у робље.
Ред 44:
 
== Други поход на Италију ==
Аларих је постао пријатељ са својим дотадашњим противником, Стилихоном. Односи између [[Западно римско царство|Западног]] и [[Византијско царствоВизантија|Источног царства]] су се толико затегли да је мало недостајало да избије грађански рат. Стилихон је хтео да употребио Аларихове снаге против Хонорија који је претендовао на префектуру [[Илирик]]. Аркадије је међутим, умро 408. године, што је допринело стишавању ситуације, међутим, Аларих је захтевао да му се плати зато што на крају ипак неће ићи у војни поход, на шта је Сенат пристао под великим Стилихоновим притиском.
 
Али неколико месеци касније, [[Стилихон]] је био убијен по Хоноријевом наређењу, а породице многих његових присталица и пријатеља, као и германских ратника биле су побијене. У знак освете, ти људи су тражили од Алариха да их поведе у рат против Римљана, те је у септембру [[408]]. године Аларих прешао [[Јулијски Алпи|Јулијске Алпе]] и био пред вратима Рима и започео опсаду.
Ред 50:
Прва Аларихова опсада [[Рим]]а се завршила без проливања [[крв]]и. Пошто је град морила [[глад]], [[Римски сенат|сенат]] је одлучио да преговара са Аларихом, те му је на крају платио позамашан откуп у [[злато|злату]], [[свила|свили]] и [[зачин]]има како би дигао опсаду.
 
Аларих је онда започео преговоре којима је хтео да добије комад земље на коме би се његов народ за стално настанио. Међутим, како [[Хонорије]] никако није пристајао на Аларихове захтеве (300 са 220 km територије између Дунава и Венецијанског залива), Аларих је, пошто је други пут опсео Рим [[409]]. године, постигао договор са [[Римски сенат|сенатом]], уз чију је сагласност поставио [[Приск Атал|Приска Атала]] за цара у [[Равена|Равени]]. Међутим, Атал је био неспособан и изгубио је [[Африка (провинција)|Африку]] која је била житница Рима, што је угрозило Аларихов положај у опсади. Осим тога, [[Теодосије II]], Хоноријев синовац, посао је Риму у помоћ шест легија из [[Истанбул|Константинопоља]].
[[Датотека:Death of Alaric.jpg|мини|250п|Аларихова сахрана у кориту реке Бусенто. Литографија из 1895. године]]
Аларих се онда ослободио свог цара-марионете након 11 месеци лоше владавине, и још једном покушао да преговара са Хоноријем. Међутим, ни ови преговори нису успели, те је Аларих кренуо у трећу, у историји чувену опсаду Рима. Дана [[24. август]]а [[410]]. године, [[Визиготи]] су [[Пљачка Рима 410.|продрли у Рим]] кроз Порта Саларија на североистоку града и подвргли град тродневној пљачки.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аларих_I”