Алфредо ди Стефано — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 26:
 
== Играчка каријера ==
Са петнаест година придружује се најтрофејнијој аргентинској екипи, [[ФК Ривер Плејт|Ривер Плејт]], у којем већ годину дана касније дебитује за први тим. Ривер га убрзо даје на позајмицу [[ФК Уракан|Уракану]], где игра одлично и поготком одлучује утакмицу управо против свог Ривера. У аргентинском првенству има фантастичан просек од скоро једног гола по утакмици и већ у 21- ој години дебитује за [[Фудбалска репрезентација Аргентине|„гаучосе“]] у [[АмеричкиКопа купАмерика|Америчком купу]], који Аргентинци лагано освајају, што је уједно и највећи успех Ди Стефана на репрезентативном нивоу.
 
Након штрајка фудбалера у Аргентини [[1949]]. године, велики број фудбалера из ове земље одлази у колумбијску пиратску „Ди Мејџор“ лигу, због тога што колумбијски Савез није признавао [[Фифа|ФИФА]] и где се нису опорезивали трансфери играча. Клубови су због тога могли да понуде веће новчане износе фудбалерима. ди Стефано одлази у [[ФК Милионариос|Милионариос]] из [[Богота|Боготе]]. За само четири године направио је од „милонера“ велики клуб, који је освојио четири титуле првака [[Колумбија|Колумбије]], а постао је и најбољи стрелац клуба свих времена.
 
Ди Стефано је израстао у најбољег фудбалера [[Јужна Америка|Јужне Америке]] и као такав је у зрелим фудбалским годинама (27) прешао у [[ФК Реал Мадрид|„краљевски клуб“]] из [[Мадрид]]а. од којег је у следећих десет година направио највећи клуб у историји фудбала. [[1953]]. године Милионариос је играо утакмицу против Реала на мадридском „Шамартину“, где је председник Реала [[Сантијаго Бернабеу]] одушевљен Алфредовом игром видео у њему играча са којим ће створити екипу која ће покорити фудбалски свет. С обзиром да је љути ривал Мадриђана [[ФК Барселона]] већ контактирала са [[ФК Ривер Плејт|Ривер Плејтом]], Бернабеу шаље секретара клуба [[Рајмонд Сапорта|Рајмонда Сапорту]] да преговара директно са Милионариосима о преласку Ди Стефана у мадридски клуб, па је договор био да ди Стефано игра сезону у Реалу, затим сезону у Барселони. Каталонци нису били импресионирани његовим наступима у „белом дресу“ па су свој део одлучили да продају [[ФК Јувентус|Јувентусу]], али ди Стефано то не прихвата и Реал откупљује Барселонин део. Алфредо тако остаје у власништву Реала за 70.000 [[долар]]а.
 
Те сезоне (1953/54) Реал је 23 корака (бода) испред Барселоне, а ди Стефано на трону најбољег играча [[Шпанија|Шпаније]] смењује Барсиног играча Кубалу.
 
Алфредо ди Стефано [[1957]]. године по први пут бива проглашен најбољим играчем [[Европа|Европе]]. Годину дана касније Мадриђани су јачи за Уругвајца Сантамарију, а ривал у финалу [[УЕФА Лига шампиона|Купа шампиона]] [[ФК Милан|Милан]], предвођен Скијафином, Лидхолмом и [[ЋезареЧезаре Малдини|Ћезаре Малдинијем]]јем ипак је капитулирао након поготка Ди Стефана за Реалов тријумф од 3:2.
 
Године [[1959]]. Реаловој „легији странаца“ са ди Стефаном и [[Ектор Ријал|Ријалом]] ([[Аргентина]]), [[Хосе Сантамарија|Сантамаријом]] ([[Уругвај]]), [[РемонРајмонд Копа|Копом]] ([[Француска]]) придружују се још два вансеријска играча, [[Диди]] ([[Бразил]]) и [[Ференц Пушкаш|Пушкаш]] ([[Мађарска]]). Заједно са Шпанцем [[ФрансискоГенто|Гентом]] сачињавали су „[[дрим-тим|дрим тим]]“.
 
Ди Стефано је [[1959]]. године по други пут проглашен најбољим играчем Европе. Последње у серији, али сигурно најзанимљивије је оно што се десило [[1960]]. године, када је на крцатом [[Хемпден парк]]у са 7:3 Реал „понизио“ франкфуртски [[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахт]], који је у полуфиналу био бољи од [[ФК РенџерсРејнџерс|Ренџерса]], а финале је остало упамћено и по четири гола које је постигао Алфредо ди Стефано. Једини трофеј који је недостајао у ди Стефановој ризници је био [[Интерконтинентални куп (фудбал)у фудбалу|Интерконтинентални куп]]. У свих пет финала Купа шампиона, као и у Интерконтиненталном купу Алфредо је постизао макар по један гол.
 
Последња играчка станица за Ди Стефана је био клуб [[ФК Еспањол|Еспањол]], где након двогодишњег играња каријеру завршава [[1966]]. године.