Антони Гауди — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 18:
| боја = #CCCC99
}}
'''Антони Гауди''' ({{јез-кат|Antoni Gaudí i Cornet}}; [[Реус]] [[25. јун]] [[1852]] — [[Барселона]], [[10. јун]] [[1926]].) био је [[Шпанија|шпански]] и [[Каталонија|каталонски]] [[архитекта]], познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком [[дизајн]]у, приказаним у више здања у престоници [[Каталонија|Каталоније]], [[Барселона|Барселони]].<ref>{{cite web|url=http://www.biography.com/people/antoni-gaud%C3%AD-40695 |title=Antoni Gaudí Biography - Facts, Birthday, Life Story |publisher=Biography.com |date=|accessdate=05. 12. 2013.}}</ref> Саграда Фамилиа (-{Sargada Familia}-, [[1909]]), његово ремек-дело данас је једно од најпосећенијих [[споменик]]а у [[Шпанија|Шпанији]]. Гаудијев рад достигао је велику распрострањеност и популарност, због чега је дошло до појаве безброј студија посвећених проучавањем баш његовог стваралаштва.
Између [[1984]]. и [[2005]]., седам његових дела је проглашено [[светска баштина|светском културном баштином]] [[Унеско|Унеска]].<ref>{{cite web|url=http://mikerobbers.hubpages.com/hub/sevenwondersofgaudi |title=Antoni Gaudi - 7 Architecture works |publisher=Mikerobbers.hubpages.com |date=04. 4. 2013. |accessdate=05. 12. 2013.}}</ref>
 
Ред 32:
 
== Приватни живот ==
Антони Гауди је цео живот посветио својој професији и никада се није женио. Гауди је имао нордијске црте лица и плаве очи. Као младић се облачио у скупа одела, јео само у најбољим ресторанима, а био је и чест гост у позориштима и [[опера]]ма широм [[Барселона|Барселоне]]. Многи су за њега говорили да је недруштвен, непријатан и арогантан. Сам Гауди је признао да има плаховиту нарав и да је то једина ствар у животу коју није научио да контролише.<ref name="gaudiclub1">{{cite web|url=http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_vida3.html |title=Antoni Gaudi private life. Pictures of Barcelona, sagrada familia, la pedrera, park guell |publisher=Gaudiclub.com |date=|accessdate=05. 12. 2013.}}</ref> Међутим они који су му били најближи говорили су да је веран пријатељ, добар саговорник и пријатан човек. Залагао се за независност [[Каталонија|Каталоније]], али никада није желео да се политички ангажује.
 
Дана [[11. септембар|11. септембра]] [[1924]]. на национални дан Каталоније одржане су демонстрације у Барселони због забране [[Каталонски језик|каталонског језика]] коју је увео диктатор Мигел Примо де Ривера (Miguel Primo de Rivera). Током те демонстрације полиција је претукла и ухапсила Гаудија. Међутим платио је кауцију од педесет [[Шпанска пезета|пезета]] и брзо је пуштен из затвора.
Као старији човек Гауди се много променио. Јео је скромно, облачио се у стара, офуцана одела и уопште није водио рачуна о свом изгледу. Заправо толико се није старао о томе како изгледа да су га на улици често мешали са просјацима. Повукао се из друштвеног живота и тотално се посветио свом послу. Бежао је од камера и новинара и зато данас нема много његових фотографија.<ref>{{cite web|url=http://www.gaudiexperiencia.com/ca/gaudi/biografia |title=Biografia &#124; Gaudí Experiència |language={{ca}} |publisher=Gaudiexperiencia.com |date=|accessdate=05. 12. 2013.}}</ref>
 
=== Смрт ===
[[Датотека:Funeral Gaudí.jpg | thumb мини|[[Сахрана]] Гаудија]]
Дана [[7. јун]]а [[1926]]. године, Антони Гауди је кренуо у свакодневну шетњу до цркве Светог Филипеа Нерија на [[исповест]] и [[Молитва|молитву]]. Док је ишао ка цркви ударио га је трамвај и он је изгубио свест. Због запуштеног изгледа и празних џепова нико га није препознао и зато су га послали у болницу за сиромашне.<ref name="gaudiclub1"/> Пријатељи су га пронашли следећег дана и желели су да га преместе у неку бољу болницу али је он то одбио. Умро је два дана касније [[10. јун]]а 1926. у 74. години. Његова сахрана је била велики догађај. Гомила људи се скупила да се последњи пут поздрави са генијалним архитектом. Сахрањен је у крипти [[Саграда фамилија|Саграда Фамилије]], а на његовој надгробној плочи пише : Антони Гауди, [[Реус]], умро у 74. години, живео примеран живот, изузетан дизајнер овог дивног здања, умро побожно у [[Барселона|Барселони]] 10. јуна 1926., из пепела таквог човека, чекамо [[васкрсење]] мртвих.
 
== Стваралаштво ==
'''Гауди и модернизам'''
[[Датотека:Casabatllo2.jpg | thumb мини| [[Кућа Батљо]], [[Барселона]]]]
[[Датотека:Casamila.jpg|мини|десно|250п|[[Кућа Мила|Каса Мила]], Барселона]]
[[Датотека:Parc Guell 01.jpg|мини|десно|250п|Улаз у [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]], Барселона]]
[[модернизам|Модернистичком]] препороду [[Каталонија|каталонске]] уметности припада и дело архитекте Антонија Гаудија. Меценство породице Гуељ ће му омогућити неограничено експериментисање са стиловима и материјалима. Међу првим резултатима те сарадње ће бити [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]] (-{Park Güell}-) из [[1914]]. године, насеље затвореног типа у предграђу [[Барселона|Барселоне]], где архитекта користи маштовите органске облике, природне материјале и вишебојну ломљену керамику ([[тренкадис]]). И сам Гауди је ту и живео неко време. Парк је прво био део неуспешне комерцијалне стамбене зоне, а касније је претворен у градски врт. Улаз у парк је слободан, али се улаз у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, плаћа. Кључно место у парку је главна тераса, окружена дугачком клупом у облику морске змије. Велики пролаз на највишој тачки парка пружа најбољи поглед на [[Барселона|Барселону]]. Овај парк је [[1969]]. проглашен историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984]]. [[Унеско|УНЕСКО]] ју је ставио на листу светске баштине.<ref name=autogenerated3>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm kultura{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
У уређењу градских кућа [[Батљо]] (-{Casa Batlló}-) и [[Мила]] (-{Casa Milà}-), Гауди руши устаљене архитектонске манире. Зграда коју је реновирао Гауди за текстилног магната [[Јозеф Батљо|Јозефа Батљоа]] је лако препознатљива по својим балконима необичних облика. Богато [[прочеље]] , украшено керамиком и стаклом, од националног је интереса, као и необична кровна конструкција валовитог облика, те мали стуб са крстом на врху испод којег је златним словима исписан [[анаграм]] " [[Исус]] , [[Марија]] и [[Јосиф]] ". Била је пројектована као породична кућа средњег [[сталеждруштвена класа|сталежа]]а. Типичан је пример Гаудијеве архитектуре са неправилним облицима. Велики део фасаде је прекривен мозаицима тренкадис, а кров је лучан и подсећа на леђа змаја. Ова кућа је такође 1969. године проглашена историјско-уметничким спомеником.<ref name=autogenerated3 />
 
Другу грађевину, кућу Мила, конструише разноврсним материјалима дајући јој облик таласа, са балконима налик на морску траву. Камени блокови фасаде су посебно обрађени, а псебан шарм дају и балконске ограде од кованог гвожђа необичне структуре. Унутрашњи део куће није централно повезан, већ је подељен на две целине. Најнеобичније уметничке форме се налазе на крову, [[димњак|димњаци]] и [[вентилациони отвор]]и од белог [[мермер]]а и украсних цигли или обојеног стакла од којих су изведени [[апстрактност|апстрактни]] облици модерне уметности. Мотиви су, као и остатак зграде, инспирисани морем. Године 1969. проглашена је историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а 1984. године УНЕСКО ју је ставио на листу [[каталонски језик|каталонског]] националног богатства. Године [[1986]]. зграда је преуређена од стране [[Fundacio de la Caixa de Catalunya]].
 
'''Гауди и натурализам'''
 
Током овог периода Гауди усавршава сопствени стил, инспирисан је органским облицима у [[природа|природи]]. Испробава нова структурна решења која се базирају на његовим истраживањима из [[геометрија|геометрије]]. Своје грађевине базира на основу [[орнамент]]алног стила али и себи даје доста слободе.
 
Гауди најпре гради [[Каса Калвет|Касу Калвет]]<ref name=autogenerated1>[http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_menu.html Antoni Gaudi. His life. His works{{Ботовски наслов}}]</ref> у [[Барселона|Барселони]]. Направљена је за познатог произвођача текстила Калвета. Најзанимљивији део зграде је задњи део и њена фасада и декорација ходника и намештаја, који је направљен од потпуно органских материјала. Главна одлика фасаде је то да је направљена од камена, док су терасе начињене од гвожђа. На фасади су најупечатљивији делови са симболичким елементима. Изнад врата се налазе иницијали власника. Галерију подупире чемпрес (симбол гостопримства). На главном спрату, олуци су представљени у облику печурака, зато што је власник био и микологичар. Гауди је ову грађевину базирао на [[барок]]ном стилу. Кућа Калвет није отворена за обиласке, али се у њој данас налази ресторан.
 
Под заштитом је [[УНЕСКА]] као [[Светска баштина]].
 
Значајно Гаудијево достигнуће је и рестаурација [[катедрала Свете Марије|катедрале Свете Марије]]<ref name=autogenerated1 /> у [[Палма де Мајорка(град)|Палми де Мајорци]] , коју су поручили градски бискупи. Катедрала је првобитно изграђена још у 13. веку у [[готика|готском]] стилу. Гауди је склонио олтарски кип који је био у барокном стилу и тако је ставио бискупски престо у први план. Померио је хорске столице из центра просторије у презвитер и тако истакао пут који води до капеле. Он такође додаје нове проповедаонице и уводи електричну струју у катедралу. Скида прозоре у готском стилу и замењује их прозорима у бојеном стаклу. Поставља огроман балдахин изнад главног олтара и осликава га при чему има помоћ својих асистената.
Али поред свих ових достигнућа Гауди напушта овај пројекат због несугласица у вези са једним делом катедрале.
 
Гауди [[1908]]. године предлаже изградњу [[Hotel Attraction|Хотела Атракција]]. Предвиђено је да достигне висину од 360 метара што је за то време било неизводљиво тако да овај пројекат није био спроведен у дело. Данас постоји само скица овог хотела.
Ред 114:
 
== Литература ==
* Енциклопедија Британика, Политика 2005. књига бр. 2
* Општа историја уметности, књига трећа, „Вук Караџић“, Београд. 1974.
* http://whc.unesco.org/en/list/320
Ред 134:
* http://mikerobbers.hubpages.com/hub/sevenwondersofgaudi
* http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm
* Architektura ČSSR 5/68 Praha [[1968]].
* Svet hispanistike, Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011
 
Ред 151:
 
{{DEFAULTSORT:Гауди, Антони}}
 
[[Категорија:Рођени 1852.]]
[[Категорија:Умрли 1926.]]