Васко да Гама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.179.65 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot ознака: враћање |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 16:
| женски_пол =
}}
'''Васко да Гама''' ({{јез-порт|Vasco da Gama}}; -{<small>[[Међународна фонетска абецеда|IPA]]</small>}-: {{IPA|ˈvaʃku dɐ ˈɡɐmɐ}}; [[1469]].<ref>[http://www.fordham.edu/halsall/mod/1497degama.html Modern History Sourcebook: ''Vasco da Gama: Round Africa to India, 1497–1498 CE''], fordham.edu, Retrieved 27 June 2007.</ref> — [[24. децембар]] [[1524]]) је био [[португалија|португалски]] истраживач и морепловац. Он је прва особа која је морским путем стигла из [[Европа|Европе]] до [[Индија|Индије]] (Малабарска обала) и доказао да се [[Африка]] може опловити. Његово иницијално путовање до Индије (1497–1499) био је први линк [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]] океанским путем, преко везе [[Атлантски океан|Атланског]] и [[Индијски океан|Индијског]] океана и стога, [[Западни свет|Запада]] и [[Источни
Да Гамино [[Portuguese discovery of the sea route to India|откриће морског пута до Индије]] је било значајно и отворило је пут за доба глобалног [[Империјализам|империјализма]] и за Португалце да успоставе дуговечно [[Colonial empire|колонијално царство]] у Азији. Путовање океанским путем омогућило је Португалцима да избегну пловидбу кроз високо оспоравани [[
Од раног 15. века, поморска школа Хенрија Морепловца је ширила знање Португалаца о обали [[Африка|Африке]]. Од 1460. опловљавање Африке и долазак до Индије и њеног богатства (бибер и други зачини) постао је њихов циљ. Да Гама је био врхунац тридесетогодишњих планова. [[Бартоломео Дијас|Бартоломео Диас]] се вратио опловивши [[Рт добре наде]] и откривши оно што је данас познато као Јужна Африка, док је [[Перо да Ковиља]] копненим путем, преко Блиског истока, истражио обале источне Африке и Индије. Преостало је само да се та два сегмента споје у једно путовање.<ref name="Diffie" >Diffie, Bailey W. and George D. Winius, ''Foundations of the Portuguese Empire, 1415–1580,'' pp. 176.</ref>
После неколико деценија морнара који су покушавали да дођу до Индије, са хиљадама живота и десетинама бродова изгубљених у бродоломима и нападима, да Гама се искрцао у [[Кожикоде|Каликуту]] дана 20. маја 1498. Неометани приступ индијским [[spice trade|зачинским рутама]] подстакао је економију [[
Да Гама је предводио две португалске [[Portuguese India Armadas|индијске армаде]], прву и четврту. Четврта је била највећа и отпутовала је за Индију четири године након повратка од прве. За своје доприносе, да Гама је 1524. године именован [[List of governors of Portuguese India|гувернером Индије]], са титулом [[вицекраљ]], и био је оплемењен као [[Count of Vidigueira|гроф Видигуеира]] 1519. године. Васко да Гама је остао водећа фигура у историји експлорације. Бројни видови одавања поште су се временом одвили широм света како би се прославила његова истраживања и достигнућа. Португалску националну епску песму, ''[[Лузијаде|Лузијаду]]'', је написао у његову част [[Луис де Камоис|Камоис]] (преминуо 1580. године). Његово прво путовање у Индију широко се сматра прекретницом у светској историји, пошто је обележило почетак на мору засноване фазе глобалног мултикултурализма.<ref>{{Cite book|last=Nigel|first = Cliff| title = Holy War: How Vasco da Gama's Epic Voyages Turned the Tide in a Centuries-Old Clash of Civilizations| publisher = Harper|date=September 2011}}</ref>
Ред 33:
[[Датотека:Vasco da Gama Leaving Portugal.jpg|мини|десно|400px|Васко да Гама напушта луку [[Лисабон]], [[Португалија]]]]
Од почетка 15. века, [[Portuguese discoveries|португалске експедиције]] у организацији принца [[Хенрик Морепловац|Хенрика Морепловца]] су досезале афричку обалу, првенствено у потрази за западноафричком богатством (нарочито златом). Тиме је у великој мери проширено поморско знање у Португалији, али су они имали мало користи од тих напора. Након Хенрикове смрти 1460. године, португалска круна није показала велико интересовање за наставак ових напора, и 1469. године продала је запостављени афрички подухват приватном конзорцијуму из Лисабона, на чијем челу је био [[Fernão Gomes|Фернао Гомез]]. У току неколико година, Гомезови капетани су проширили португалско познање [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], тргујући златном прашином, [[Aframomum melegueta|Мелегета паприком]], слоновачом и [[Ропство|подсахарским робљем]]. Када је дошло време за обнову Гомезове повеље 1474. године, принц Жоао (будући Жоао -{II}-) затражио је од свог оца [[Афонсо V
Након шти је постао краљ 1481. гоне, [[Жоао II
До времена када је Васко да Гама био у својим двадесетим годинама, планови краља су почели да се остварују. Године 1487, Жоао -{II}- је послао два шпијуна, [[Pero da Kovilja|Перу да Ковиљу]] и [[Afonso de Paiva|Афонса де Пајва]], копненим путем преко Египта до Источне Африке и Индије, да осмотре детаље тржишта зачина и трговинских путева. Знатан прогрес је убрзо остварен, када се капетан [[Бартоломео Дијас]] вратио са окруживања [[Рт добре наде|Рта добре наде]] 1488. године, након што је истражио ту Афричку област све до [[Fish River, Eastern Cape|Велике рибље реке]] (-{''Rio do Infante''}-) у данашњој Јужној Африци и потврдио да се непозната обала протеже на североисток.
Ред 74:
[[Датотека:A steel engraving from the 1850's, with modern hand coloring.jpg|мини|250п|десно|Челична гравура из 1850-их, са модерним ручним бојама. Показује састанак Васко да Гаме са Заморином.]]
Флота је стигла у [[Kappad|Капад]] близо [[Кожикоде]] (Каликат), на [[Malabar Coast|Малабарску обалу]] (данашња држава [[Керала]] у Индији), дана 20. маја 1498. Краљ Каликута, [[Zamorin of Calicut|Самудири]] (Заморин), који је у то време боравио у својој другој престоници у [[Ponnani|Понани]], вратио се у Каликут чувши о доспећу стране флоте. Навигатор је примљен са традиционалним гостопримством, укључујући и велику поворку од најмање 3.000 наоружаних [[Наир]]а, али интервју са Заморином није успео да произведе било какве конкретне резултате. Када су локалне власти питале да Гамину флоту: „Шта вас је довело овде?”, они су одговорили да су дошли „у потрази за хришћанима и зачинама”.{{sfn|Ames|2005|pp=50}} Поклони које је да Гама послао Заморину као поклоне од Дом Мануела - четири огртача од гримизан тканине, шест шешира, четири гране корала, дванаест -{''almasares''}-, кутију са седам месинганих посуда, сандук шећера, две бачве уља и буре меда - били су тривијални, и нису успели да импресионирају владара. Док су се Заморини званичници питали зашто није било злата или сребра, муслимански трговци који су сматрали да Гаму својим ривалом сугерисали су да је он био само обичан пират, а не краљевски амбасадор.<ref>Castaneda, Herman Lopes de, The First Book of the Historie of the Discoveries and Conquests of the East India by the Portingals, London, 1582, in Kerr, Robert (ed.) A General History and Collection of Voyages and Travels Vol. II, London, 1811.</ref> Молба Васка да Гаме за дозволу да остави представника иза себе задуженог за робу коју није могао продати је одбијен од стране краља, који је инсистирао да да Гама плати царину - по могућности у злату - као и сваки други трговац, што је додатно затегло односе између њих. Узнемирен због овога, да Гама отео неколико војника и шеснаест рибара (мукува) и одвео на брод са собом.<ref>[[M.G.S. Narayanan]], ''Calicut: The City of Truth'' (2006) Calicut University Publications (The incident is mentioned by [[
== Остала путовања ==
|