Ератостен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 18:
| напомене =
}}
'''Ератостен из Кирене''' ({{јез-грч|Ἐρατοσθένης}}; [[Кирена (град)|Кирена]], [[276. п. н. е.]]<ref>The [[Suda]] states that he was born in the 126th [[Olympiad]], (276–272&nbsp;BC). [[Страбон|Strabo]] (''Geography'', i.2.2), though, states that he was a "pupil" (γνωριμος) of [[Zenon iz Kitijuma|Zeno of Citium]] (who died 262&nbsp;BC), which would imply an earlier year-of-birth ({{nowrap|{{circa}}&nbsp;285 BC}}) since he is unlikely to have studied under him at the young age of 14. However, γνωριμος can also mean "acquaintance", and the year of Zeno's death is by no means definite. Cf. ''Eratosthenes'' entry in the ''[[Dictionary of Scientific Biography]]'' (1971)</ref> — [[Александрија]], [[194. п. н. е.]]<ref>The [[Suda]] states he died at the age of 80, [[Censorinus]] (''De die natali'', 15) at the age of 81, and [[Pseudo-Lucian]] (''Makrobioi'', 27) at the age of 82.</ref>) је био грчки [[математика|математичар]], [[песник]], [[атлетика|атлетичар]], [[географија|географ]] и [[астроном]].<ref name="Roller, Duane W 2010">Roller, Duane W. Eratosthenes' Geography. New Jersey: Princeton University Press, 2010.</ref> Међу савременицима је био познат под надимком „бета“ (грчки број два) јер су га у многим областима сматрали другим човеком читавог [[Средоземно море|Медитерана]]. Њему се приписује систем земаљских координата са географским ширинама и дужинама, а први је познати научник који је израчунао обим Земље, на веома довитљив начин.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Eratosthenes.html|title=Eratosthenes (276 BC-194 BC)|website=www-history.mcs.st-andrews.ac.uk|accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
Најмногостранији и један од најзначајнијих научника александријских, Ератостен, који је ради разлике од филозофа назвао себе филологом, родио се у Кирени (данас у [[Либија|Либији]]) око године 276. пре нове ере. Најпре је у [[Александрија|Александрији]] слушао филологију, а потом у [[Атина|Атини]] [[Zenon iz Kitijuma|Зенона]], [[Аристон са Хија|Аристона са Хија]] и [[Аркесилај]]а. После [[Калимах]]ове смрти поставио га је [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј Еуергет]] за управника [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]. Умро је око године 194. пре нове ере. У елегији ''Еригони'' певао је о атичком сељаку Икарију, који је први од [[Дионис]]а научио да сади лозу, али су га пијани сељаци погубили. Његова ћерка Еригона са својом верном кујом нађе леш и обеси се и, напослетку, све троје буде уврштено међу звезде. Сличан садржај има сачувани прозни спис ''Претварања у звезде'' (Καταστερισμοί), у којем излажу приче о постанку сазвежђа. Дело с тим називом, које имамо и које му се приписује, није његово. Од његових дела је врло мало сачувано. Фрагменти поезије показују велику вештину.<ref name=":0" />