Википедија

Жозеф Мари Жакар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 19:
[[Датотека:Jacquard.loom.full.view.jpg|мини|десно|Жакаров разбој]]
 
'''Жозеф Мари Жакар''' ({{jez-fr|Joseph-Marie Jacquard}}, 7. јул [[1752]] — 7. август [[1834]])<ref>{{cite web|title=Dogodilo se na dan 7. jul/srpanj |url=https://www.nadanasnjidan.net/nadan/7.7/dogadjaj/11470 |website=Na današnji dan |accessdate=24. 3. 2019}}</ref> је био [[француска|француски]] проналазач. Године [[1801]]. јавно је приказао свој аутоматски [[Разбој за ткање|разбој]] са револуционарним технолошким елементима.<ref name="Milošević">{{cite web|last=Milošević |first=Divna |title=Žozef Mari Žakar |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/2.0/zh/Zakar.pdf |website=ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE |publisher=Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Овај његов проналазак проглашен је 1806. јавним добром, а Жакар је награђен доживотном пензијом и специјалним повластицама. Његове [[бушене картице]] адаптирао је [[Чарлс Бебиџ]], искористивши их за своју [[аналитичка машина|аналитичку машину]]. Технологија [[Жозеф Мари Жакар#Жакаров разбој|Жакаровог разбоја]] била је основа потоњег, модерног аутоматског разбоја и претеча савременог [[рачунар]]а.<ref name="уџбеник">{{Cite book|title=Информатика : Скрипта за први разред гимназије |url=http://www.devetagimnazija.edu.rs/kontent/stranicy/informatika/PrviRazred_DeoPrvi.pdf |accessdate=24. 3. 2019|pages=4}}</ref>
 
== Биографија ==
Ред 29:
 
== Жакаров разбој ==
 
Године 1801. Жакар је конструисао механички разбој који за ткање шара користи низ бушених картица и представио га на индустријској изложби у [[Париз]]у. Разбој је врло брзо прихваћен и већ 1806. године само у Француској је било 11000 оваквих разбоја. За сваки од њих Жакар је добијао накнаду. Исте године овај његов проналазак проглашен је јавним добром, а Жакар је награђен доживотном пензијом и специјалним повластицама.<ref name="уџбеник" /> Данас је такав разбој познат као '''Жакаров разбој'''.<ref name="Milošević" />
 
Ред 39:
Бушене картице су се у наредном периоду интензивно користиле за аутоматизацију различитих поступака. Током 19. века бушене картице користиле су се и у разнима врстама музичких кутија ([[вергл]]).<ref name="Milošević" />
 
Жакаров разбој се сматра првом машином са програмираним аутоматским радом.<ref name="Automatske mašine" /> Одиграо значајну улогу и у развоја првих [[рачунар]]а. Идеја је била да се систем изгради и контролише коришћењем бушених картица, што је постала основа [[Рачунарско програмирање|рачунарског програмирања]].<ref name="Milošević" />
 
== Занимљивости ==
Увођење Жакарових разбоја је проузроковало немире у текстилној индустрији јер је примена довела до масовног отпуштања радника.<ref name="VIRTUALNI ČAS" /> Први Жакаров разбој су уништили ткачи свилених тканина, бојећи се да ће због њега изгубити посао.<ref name="Krstev" />
 
Енглески математичар Чарлс Бебиџ је крајем 19. века радио на пројектовању такозване аналитичке машине, која би била програмирана помоћу бушених картица (какве су се користиле код савремених рачунара све до осамдесетих година 20. века). Његова сарадница [[Ада Бајрон Кинг]], ћерка [[ЛордЏорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]] и грофица од Лавлејса, дала је спецификације програма за аналитичку машину. Она је дала је експлицитан опис [[Алгоритам|алгоритма]] за израчунавање [[Бернулијеви бројеви|Бернулијевих бројева]] и тако постала први [[програмер]] у историји. Тај рад штампан је 1843. и наравно потписан [[иницијали]]ма А. Л. Л. јер је било неприкладно да се жена њеног друштвеног статуса бави било каквим послом, па тако и математиком. Ада је аналитичку машину описала следећим речима: „''Аналитичка машина тка алгебарске узорке баш као што Жакаров разбој тка цвеће и лишће''”.<ref name="Galaksija">{{cite journal|last=Petković |first=Miodrag |title=GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA |journal=Galaksija Nova |url=http://galaksijanova.rs/groficin-duh-u-racunarima/?script=lat |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>
 
Жакаров разбој био је инспирација и [[Херман Холерит|Херману Холериту]], који је на сличном принципу бушених картица конструисао машину помођу које је успешно обављен табеларни приказ пописа становништа у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 1890. године.<ref>{{cite web|title=Herman Holerit |url=https://b612.rs/2018/02/19/herman-holerit/ |website=Istorija računarstva |publisher=B612 |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>
Ред 72:
{{Authority control}}
{{портал бар|Биографија}}
 
[[Категорија:Рођени 1752.]]
[[Категорија:Умрли 1834.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жозеф_Мари_Жакар”