Зенон из Елеје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 29:
== Апорије ==
 
Зенон је био одлучан присталица Парменидове теорије о постојању Једног и непостојању мноштва, промене и [[Кретање|кретања]]. Парменид је, дакле, одбацио кретање и промену као пуке привиде, али пошто су нам они дати у чулном искуству, то је Парменидова теорија код неких могла изазвати подсмех. Зенон доказује да та теорија никако није смешна те да, штавише, [[Питагорејци|питагорејски]] [[Плуралистичка школа|плурализам]] запада у много веће тешкоће, тако да кретање и промена нису могући чак ни ако се покушају доказати самим питагорејским [[хипотеза]]ма. Зенон је саставио један прозни спис, у којем је било око четрдесет доказа или аргумената (λόγοι), које је [[Аристотел]] назвао апоријама (ἀποιρίαι), који побијају питагорејска схватања сводећи их на бесмисао ''(reductio ad absurdum)'', с циљем да се покаже како је [[бивствовање]] Једно. [[Платон]] у ''Парм''. 128б јасно износи сврху Зенонове (данас изгубљне) књиге: „Ти су списи у ствари замишљени као нека одбрана Парменидове тезе против оних који му се подсмевају и тврде да многе смешне и противречне последице следе из потврђивања Једног. Мој спис побија поборнике мноштва, одбацује њихов напад и уз то им још враћа, тежећи само да покаже како њихова претпоставка да постоји мноштво, ако се пажљиво испита, води чак ка смешнијим последицама него хипотеза да Једно постоји“.
 
Увидом у сачуване фрагменте, може се закључити да је Зенон саставио три врсте доказа: доказе против тезе о постојању мноштва, доказе против тезе о постојању празнине, те доказе против тезе о постојању кретања.
Ред 46:
Најпознатији су Зенонови аргументи против кретања, којима он настоји показати како је кретање – које је [[Парменид]] порицао – једнако немогуће и према плуралистичкој теорији питагорејаца.
# Претпоставимо да треба прећи једну стазу. Да би се то постигло, треба – према питагорејској тези – проћи кроз бесконачан низ тачака у коначном [[време]]ну. Међутим, немогуће је у коначном времену прећи бесконачан број тачака, а самим тим и бесконачну раздаљину. Заправо, ниједан објекат не може прећи ниједну раздаљину, јер се увек појављује иста тешкоћа, па морамо закључити да, према томе, никакво кретање није могуће.
# Претпоставимо да се [[Ахил]]еј и [[корњаче|корњача]] такмиче у трчању. Ахилеј даје одређену предност корњачи. У тренутку када Ахилеј стигне до места са којег је корњача кренула, она је већ одмакла до следеће тачке, а када Ахилеј стигне и до те тачке, корњача је већ прешла нову раздаљину, ма колико мала она била. Тако се Ахилеј стално приближава корњачи, али он је стварно никада не може достићи, под питагорејском претпоставком да је дужина састављена од бесконачног броја тачака. Према томе, иако питагорејци тврде могућност кретања, они га сами властитим учењем чине немогућим.
# Стрела у лету, према питагорејској теорији, требало би да заузима одређени положај у простору, али одређени положај у простору значи бити у мировању. Зеноновим речима: „Стрела која изгледа као да лети, у ствари не лети, него непомично стоји, јер ако би летела, морала би у сваком тренутку да буде и да не буде на једном месту“ (фр. А 27). [[Аристотел]] овоме доказу приговара то што се у њему време неосновано дели на безвременске тренутке, уместо да се време посматра у континуираном току: стрела у стварности не мирује у појединим тачкама, него кроз те тачке пролази континуирано.
 
== Заснивање дијалектике ==
 
Зенонове апорије могу се схватити као домишљате [[софиста|софистичке]] замке, које греше претпостављајући да је линија састављена од тачака, а време од одвојених тренутака. Већина ових апорија заиста се и може „решити“ показивањем да су дужина и време [[континуум (математика)|континуирани]], а не састављени од одвојених величина. Међутим, Зенон и није сматрао да су они састављени од [[Дискретна математика|одвојених делова]]: као Парменидов ученик он је веровао да је кретање привид и да оно није могуће, а циљ му је био да докаже како кретање није могуће ни према плуралистичкој хипотези, те како претпоставка о могућности кретања води ка бесмисленим и противречним закључцима.
 
Због овога је Аристотел Зенону приписао откриће [[Дијактика|дијалектике]]. Зенон, као ни његови претходници, није знао за термин „дијалектика“, који ће први увести [[Платон]] као назив за једну посебну методу испитивања. Аристотел је ипак откриће те методе приписао Зенону, вероватно зато што се овај први бавио [[Логика|логички]] добро вођеним побијањем другачијих становишта, односно доследним извођењем логичких последица питагорејских теза о битку. Зенонов поступак најчешће се састојао у показивању шта не може бити, па је стога [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]] тај поступак означио као „негативну дијалектику“. Главни допринос Зенонове дијалектике није толико у потврђивању парменидског [[Монизам|монизма]] (који се тешко могао одржати), колико у показивању да је нужно допустити појам о [[Континуирано кретање|континуираном кретању]].