Иван Павлов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sabloni sami generisu et al kad treba |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 25:
Иван Павлов, најстарији од једанаесторо деце<ref name="Credo Reference">{{Cite web|title=Ivan Petrovich Pavlov |year=2002|editor-last=Sheehy|editor-first=Noel |editor-last2=Chapman|editor-first2=Antony J. |editor-last3=Conroy|editor-first3=Wendy A. | website = Biographical Dictionary of Psychology | publisher = Routledge |isbn=978-0-415-28561-2|pages=}}</ref>, рођен је у [[Рјазањ]]у (данас [[Средишњи федерални округ]]). Његов отац, Петар Дмитријевич Павлов, био је сеоски свештеник<ref name="nobelbio" />, а мајка, Варвара Ивановна Успенскаја, домаћица. Као дете, Павлов је добровољно учествовао у кућним пословима као што су прање суђа и чување сестара. Волео је да вози бицикл, да плива и игра городки; Павлов је посвећивао лето овим активностима.{{sfn|Asratyan||p=8}} Иако је знао да чита још са 7 година, Павлов је био тешко повређен када је пао са високог зида на камени плочник, тако да није ишао у школу до једанаесте године.<ref name="automatski generisano1">{{Cite web|title=Ivan Pavlov | website = Science in the Early Twentieth Century}}</ref>{{sfn|Asratyan|1953|p=9}}
Павлов је уписао и завршио Рјацаја црквену школу пре уписа на локалну Богословију. Међутим, напустио је богословију без дипломе и уписао се на Санкт Петербуршки Универзитет, одсеке за физику и математику и ишао на курсеве природних наука. На четвртој години студија, његов први истраживачки пројекат о физиологији нерава панкреаса{{sfn|Asratyan|1953|pp=9–11}} освојио је престижну награду универзитета. 1875, Павлов је завршио курс са изузетним резултатима и добио звање аспиранта природних наука. Међутим, подстакнут својим огромним интересовањем за физиологију, одлучио је да настави своје студије и уписао се на Војномедицинску академију. Док је био на академији, Павлов је постао асистент свог бившег професора, Тајсона, али је напустио ово одељење када је Тајсон био замењен другим инструктором.
Након неког времена, Павлов је добио позицију лаборанта професора Уштимовича на физиолошком одељењу Ветеринарског завода.{{sfn|Asratyan|1953|p=12}} Наредне две године Павлов је истраживао крвни систем за своју медицинску дисертацију.<ref name="Credo Reference" /> 1878. године, професор Боткин, познати руски лекар, позвао је талентованог и младог физиолога да ради као начелник физиолошке лабораторије. 1879. Павлов је дипломирао на Медицинској Војној академији освојивши златну медаљу за свој истраживачки рад. Након прегледавања комисије, Павлов је освојио стипендију за Академију за постдипломски рад.{{sfn|Asratyan|1953|p=13}} Стипендија и његова позиција директора физиолошке лабораторије истакнутог руског лекара, Боткина, омогућили су Павлову да настави свој истраживачки рад. Године 1883. представио је своју докторску тезу на тему „Центрифугални нерви срца“ и изнео идеју о нервизму и основним принципима трофичке функције нервног система. Осим тога, његова сарадња са Боткин клиником израдила је доказ о основном обрасцу у регулацији рефлекса у активности крвотока органа.
Ред 41:
1921. чланак Моргулиса у часопису ''[[Сајенс]]'' написан је као критика Павловог рада у коме је он изразио забринутост због окружења у ком су извршавани експерименти. На основу извештаја Велса, који је тврдио да Павлов у лабораторији узгаја кромпир и шаргарепу, у чланку је писало: „Радује ме што сам се уверио да професор Павлов у својој лабораторији узгаја кромпир само из разбибриге и и даље даје све најбоље од своје генијалности за научно истраживање“.<ref>{{Cite journal|last=Morgulis| first = S. |year=1921| title = PROFESSOR PAVLOV | journal = Science | volume = 53 | issue = 1360 | bibcode = 1921Sci....53Q..74M | doi = 10.1126/science.53.1360.74|pages=74}}</ref> Такође, Павлов је од 1921. почео да одржава лабораторијске састанке познате као “окупљања средом” где је отворено говорио о многим темама, укључујући и своје ставове о психологији. Ови састанци су трајали све док није умро, до 1936. године.<ref name="Credo Reference" />
Павлов је био високо цењен од стране совјетске владе и могао је неометано да истраживања све док није ушао у озбиљне године. Похвалио га је и [[Владимир Лењин|Лењин]].<ref>{{Cite web|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1921/jan/24.htm | title = Concerning The Conditions Ensuring The Research Work Of Academician I. P. Pavlov and his associates | last=Lenin, V.I. |date=24. 01. 1921 | publisher = Marxists.org}}</ref> Међутим, упркос похвали од стране совјетске владе, новац који му је био потребан да финансира своју лабораторију, и који му је и дат, он није презао да изрази незадовољство и презир према совјетском комунизму.<ref>{{cite web|url=http://wwwa.britannica.com/eb/article-5560 | title = Ivan Petrovich Pavlov :: Opposition to Communism – Britannica Online Encyclopedia | work = Encyclopædia Britannica |date=27. 02. 1936 | accessdate=15. 04. 2012 |archive-url=https://archive.is/20120628221243/http://wwwa.britannica.com/eb/article-5560 |archive-date=28. 06. 2012 |dead-url=yes }}</ref> На пример, 1923. тврдио је да не би жртвовао ни задњу ногу жабе за такву врсту друштвеног експеримента као што је режим који влада у Русији. Такође, 1927. је писао [[Јосиф Стаљин|Стаљину]]
Свестан до последњег тренутка, Павлов је упитао једног од својих ученика да седне поред његовог кревета и забележи околности под којима ће он умрети. Желео је да створи јединствене доказе о субјективним искуствима ове фазе живота.{{sfn|Chance|1988|p=48}} Павлов је умро од двоструке упале плућа у 86. години. Грандиозно је сахрањен, а његове студије и лабораторија су сачуване као музеј у његову част.<ref name="cavendish9" />
| |||