Марио Варгас Љоса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 11:
| место_смрти =
| држава_смрти =
| школа = [[National University of San Marcos]], <br />[[Madridski univerzitet Komplutense|Complutense University of Madrid]], <br />[[Leoncio Prado Military Academy]]
| награде = [[Награда Сервантес]] (1994)<br /> [[Нобелова награда за књижевност]] (2010)
| утицао =
Ред 20:
| веб-сајт = {{URL|www.mvargasllosa.com}}
}}
'''Хорхе Марио Педро Варгас Љоса, маркиз де Варгас Љоса''' ({{јез-шп|Jorge Mario Pedro Vargas Llosa}}; [[Арекипа]], [[28. март]] [[1936]]), познатији као Марио Варгас Љоса, [[
Љосина посвећеност друштвеним променама огледа се у његовим раним романима, есејима и драмама. На његова дела највећи утицај је имао његов живот у [[Перу]]у. Током свог одрастања четрдесетих година [[20. век]]а открива своју наклоност ка писању, а инспирацију је видео у [[диктатура|диктатури]] која је ограничавала [[људска права|основна људска права]]. Иако је у Пјури изведена једна његова [[драма]] и обајвљена збирка прича Шефови (-{Los jefes}-), постао је познат тек после објављивања контроверзног [[роман]]а Град и пси (-{La ciudad y los perros}-) [[1963]]. године у коме је детаљно описивао политику у својој земљи, адолесценте који се боре за опстанак у непријатељском окружењу војне школе и корумпираност. Након тога, [[1965]]. године излази роман под називом Зелена кућа (-{La casa verde}-), за који добија Међународну награду Ромуло Гаљеос, а потом и Разговор у Катедрали (-{Conversacion en la Catedral}-) о диктатури Мануела Одрије. Поред тога, написао је [[комедија|комедије]], историјске и политичке романе. Године 1994, добија значајну, Сервантесову награду (угледна награда која се додељује за литературу на шпанском језику). [[2010]]. године добија [[Nobelova nagrada za književnost|Нобелову награду за књижевност]]. Он је добитник и других значајних књижевних награда, од већ споменутих до награде Принца Астурије, награде „Дон Кихот“, коју му је уручио шпански краљ [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос]], и многе друге.
Године 2006. излази његов најпознатији љубавни роман Авантуре неваљале девојчице (-{Travesuras de la niña mala}-) који је постигао милионски тираж. Као и већина латиноамеричких писаца, активно се бавио политиком. Кандидовао се за председника Перуа [[1990]]. године. Нека његова дела као што су Пантелеон и посетитељке (-{Pantaleón y las visitadoras}-) и Јарчева фешта (-{La Fiesta del Chivo}-), роман о диктатури генерала [[Рафаел Леонидас Трухиљо|Рафаела Леонидаса Трухиља]] у [[Доминиканска Република|Доминиканској републици]], адаптирана су у [[филм]]ове.
Марио Варгас Љоса је један од најзначајнијих и најутицајнијих савремених латиноамеричких књижевника који је увек и једино био веран само свом времену од револуционарних шездесетих према ултраконзервативном крају миленијума што се одражава у његовим делима.
Ред 36:
== Први радови ==
[[Датотека:Mariovargasllosa.jpg |
Варгас Љоса објавио је свој први роман Газде (-{Los jefes, 1959.}-) са свега двадесет и две године. Са својим романом Град и пси (-{La ciudad y los perros}-) објављен [[1962]]., стекао је значајан углед међу латиноамеричким писцима али и целим светом<ref name="biografiasyvidas1">{{cite web|url=http://www.biografiasyvidas.com/biografia/v/vargas_llosa.htm |title=Biografia de Mario Vargas Llosa |publisher=Biografiasyvidas.com |date=|accessdate=5. 12. 2013.}}</ref>. У овом [[роман]]у, Љоса пише о својим искуствима и одрастању на Војној академији коју је похађао у [[Лима|Лими]]. Ипак, његова сурова и оштра критика војне структуре довела је до контроверзи у [[Перу]]у. Неколико перуанских критичара напало је Љосин роман, тврдећи да је потплаћен од стране [[Еквадор]]а како би поткопао престиж перуанске војске.
Своје следеће дело написао је [[1965]]. под називом Зелена кућа (-{La casa verde}-). Роман је одмах постао широко прихваћен, потврђујући Варгаса Љосу као једног од најзначајнијих романо-писаца [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Неки критичари и даље сматрају да је Зелена кућа Варгаса Љосе његово најбоље и најважније достигнуће<ref>Editorial Planeta; number 18 edition (2004)</ref>. Латиноамерички књижевни критичар Џералд Мартин указује на то да је Зелена кућа, један од највећих романа који су потекли са простора Латинске Америке.
Варгас Љоса је свој трећи роман, Разговор у катедрали (-{Conversacion en la Catedral}-), објавио је [[1969]]., када је имао тридесет и три године. Овај роман је у ствари прича о Сантијагу Завели, сину министра владе, и Амброзију, његовом шоферу. Срећу се у оближњем бару под именом „Катедрала“. У току њиховог сусрета, Завала трага за истином о учешћу свога оца у убиству перуанског криминалца. После објављивања романа Разговор у катедрали, Љоса се одрекао писања озбиљнијих тема које су везане за политику и социјална питања<ref>Nueva historia de la literatura hispanoamericana, Castalia Publishing Company (October 2003)</ref>.
Ред 47:
== Каснији живот и политичка ангажованост ==
Попут многих других латиноамеричких интелектуалаца, Марио Варгас Љоса је у младости био [[Marksizam|марксиста]] и [[kubanska revolucija|присталица кубанске револуционарне владе]] [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Веровао је да је [[Социјализам]] лек за социјалну неправду и експлоатацију које су тада владале широм [[Латинска Америка|Латинске Америке]]<ref name="nobelprize1"/>. Временом је почео да губи веру у кубански социјализам, сматрајући да кубанска власт не поштује [[људска права|основна људска права]]. Након афере Падиља, када је кубанска влада ухапсила песника Хеберта Падиљу, многи латиноамерички интелектуалци окрећу се против [[Fidel Kastro|Кастра]], међу њима и Марио Варгас Љоса. [[1971]]. године када се десила та афера он се строго противи свим ауторитарним режимима, били они левичарски или десничарски. У свом говору приликом доделе Нобелове награде [[Нобелова награда|Нобелове награде]] каже: “Диктаторски режим представља апсолутно зло за земљу, извор бруталности, [[Корупција|корупције]] и дубоких рана којима треба дуго да зарасту, он трује будућност [[Нација|Нације]] и ствара штетне навике које трају генерацијама и одлажу демократску реконструкцију.“ Од одрицања [[социјализам|социјализма]], Марио Варгас Љоса себе види као [[неолиберализам|неолиберала]] и залаже се за ширење [[либерализам|либералне демократије]]. [[Либерализам|Либерална демократија]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] за њега означава политички плурализам, коегзистенцију, [[трпељивост|толеранцију]], [[људска права]], уважавање критике, легалност, слободне изборе, смену [[vlast|власти]] и све остало што нас извлачи из дивљаштва. Године 1987, учествовао је у формирању Покрета Слобода и такође постаје лидер тог покрета. Следеће године је његова странка ушла у коалицију са још две странке и формирала тропартијску коалицију Демократски фронт (-{Frente Democrático-FREDEMO}-). Године 1990, Марио Варгас Љоса кандидовао се за председника [[Перу]]а. Он је предложио драстични економски програм штедње који је испрепадао већину сиромашних у земљи. Овај програм је истакао потребу за приватизацијом, слободну трговину, а што је најважније, ширење приватног власништва. Иако је победио у првом кругу са 34% гласова, Варгас Љоса је поражен од тада непознатог инжењера [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] у накнадном кругу<ref>{{cite web|last=Wiles|first=Andrew |url=http://www.soundsandcolours.com/articles/peru/mario-vargas-llosa-and-the-relationship-between-politics-and-journalism/ |title=Mario Vargas Llosa and the relationship between politics and journalism | Sounds and Colours |publisher=Soundsandcolours.com |date=10. 9. 2010. |accessdate=5. 12. 2013.}}</ref>. Од тог пораза Марио Варгас Љоса се фокусирао на писање са само повременим политичким ангажовањем. Разочаран народом Перуа због подршке Алберта Фуџиморија од деведесетих година Варгас Љоса углавном живи у [[Мадрид]]у а у Перуу проводи само три месеца годишње како би посетио породицу и пријатеље.
Неки сународници су га оптужили да је издајник и замало што није изгубио држављанство јер је током последњег диктаторског режима у Перуу јер је од демократских влада света тражио да казне перуански режим дипломатским и економским санкцијама, па је [[1993]]. добио [[шпанија|шпанско]] држављанство, међутим успео је и да сачува перуанско.[[Шпанија|Шпанију]] види као своју другу земљу и воли је исто колико и Перу јер те две земље види као две стране истог новчића.
Године 1994, изабран је за члана [[Шпанска краљевска академија|Шпанске краљевске академије]] (-{Real Academia Española}-), а [[4. фебруар]]а [[2011]]. године постао је део шпанског племства<ref name="biografiasyvidas1"/>.
Сада већ стар човек Љоса се бави писањем, и новинарством и фикцијом, много путује, предаје као гостујући професор на разним угледним универзитетима и прати свој омиљени спорт фудбал.
Ред 57:
== Нобелова награда и говор ==
[[Датотека:Vargas Losa Göteborg Book Fair 2011b.jpg |
Марио Варгас Љоса је добио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за целокупно остварење у књижевности. Додељена му је [[7. децембар|7. децембра]] [[2010]]. на [[Шведска академија|Шведској академији]] у [[Стокхолм]]у и он је први јужноамерички добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] од [[1982]]. године, када је награђен [[Gabrijel Garsija Markes|Габријел Гарсија Маркес]]. У образложењу [[Шведска Академија|Шведске Академије]] наводи се да се награда Љоси додељује „Због картографски прецизних приказа структура моћи и јетких слика отпора, револта и пораза појединца.“<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/210770/Mario-Vargas-Ljosa-dobitnik-Nobelove-nagrade-za-knjizevnost |title=Blic Online | Mario Vargas Ljosa dobitnik Nobelove nagrade za književnost |publisher=Blic.rs |date=|accessdate=5. 12. 2013.}}</ref> У свом говору он каже да није било лако писати приче јер претворене у речи, идеје и слике би избледеле и зато се увек питао како их оживети. Не крије да је доста писаца утицало на њега и да им дугује за откривање тајни приповедачког заната.
Без обзира на то што је у његовој земљи било тешко образовати се и бити писмен, он није посустајао. И сам каже: „Увек сам настављао писати чак и током периода када је зарађивање за живот одузимало већину мог времена.“<ref name="autogenerated1">{{cite web|author=Centar za informativnu dekontaminaciju mladih Banjaluka | Developed by Promotim (www.promotim.ba) |url=http://www.6yka.com/ |title=BUKA Magazin www.6yka.com |publisher=6yka.com |date=|accessdate=5. 12. 2013.}}</ref> Љоса сматра да бисмо били гори него што јесмо без добрих књига које смо прочитали, већи конформисти, а критички дух не би ни постојао. Међутим :„Хтели они то или не, свесно или несвесно, када измишљају приче, писци подстичу незадовољство, демонстрирајући да је свет лоше направљен и да је живот фантазије богатији од живота наше свакодневнице. Ова чињеница чини грађане тежим за манипулисање, мање спремним да прихвате лажи тамничара који би хтели да их натерају да верују да иза решетака воде сигурније и боље животе.“<ref name="autogenerated1"/> Марио Варгас истиче да књижевност спаја људе без обзира на различитости, предрасуде, језике. Сам Љоса каже да :„Књижевност ствара братство међу различитим људима и руши бране које су међу мушкарцима и женама подигли незнање, идеологије, религије, језици или глупост.“<ref name="autogenerated1"/>
Ред 67:
=== Романи ===
* [[Шефови]] ({{јез-ес|Los jefes}}) (1959)
* [[Град и пси]] ({{јез-ес|La ciudad y los perros}}) (1963)
* [[Зелена кућа]] ({{јез-ес|La casa verde}}) (1965) - [[Награда Ромуло Гаљегос]]
* [[Штенад]] ({{јез-ес|Los cachorros}}) (1967)
* [[Разговор у Катедрали]] ({{јез-ес|Conversación en La Catedral}}) (1969)
* [[Пантелеон и посетитељке]] ({{јез-ес|Pantaleón y las visitadoras}}) (1973)
* [[Тетка Хулија и пискарало]] ({{јез-ес|La tía Julia y el escribidor}}) (1977) - аутобиографски роман
* [[Рат за крај света]] ({{јез-ес|La guerra del fin del mundo}}) (1981)
* [[Прича о Мајти]] ({{јез-ес|Historia de Mayta}}) (1984)
* [[Ко је убио Паломина Молера?]] {{јез-ес|¿Quién mató a Palomino Molero?}} (1986)
* [[Приповетка|Приповедач]] ({{јез-ес|El hablador}}) (1987)
* [[Похвала помајци]] ({{јез-ес|Elogio de la madrastra}}) (1988) - еротски роман
* [[Литума на Андима]] ({{јез-ес|Lituma en los Andes}}) (1993). [[Награда Планета]]
* [[Дон Ригобертове бележнице]] ({{јез-ес|Los cuadernos de don Rigoberto}}) (1997)
* [[Јарчева фешта]] ({{јез-ес|La Fiesta del Chivo}}) (2000) - Роман о [[Диктатура|диктатури]] генерала [[Рафаел Леонидас Трухиљо|Рафаела Леонидаса Трухиља]] у [[Доминиканска Република|Доминиканској Републици]]
* [[Рај са другог ћошка]] ({{јез-ес|El Paraíso en la otra esquina}}) (2003) - Историјски роман о [[Пол Гоген|Полу Гогену]] и Флори Тристан
* [[Авантуре неваљале девојчице]] ({{јез-ес|Travesuras de la niña mala}}) (2006)
* [[Келтски сан]] ({{јез-ес|El sueño del celta}}) (2010)
Ред 88:
=== Есеји ===
* '''Гарсија Маркес: историја једног богоубиства''' ({{јез-ес|García Márquez: historia de un deicidio}}; [[Арекипа]], [[28. март]] [[1936]])
* '''Тајна историја романа''' ({{јез-ес|Historia secreta de una novela}}) ('''1971''')
* '''Непрекидна оргија: Флобер и Мадам Бовари''' ({{јез-ес|La orgía perpetua: Flaubert y «Madame Bovary»}}; [[1975]])
* '''Истина о лажима: Есеји о модерном роману''' ({{јез-ес|La verdad de las mentiras: Ensayos sobre la novela moderna}}; [[1990]])
* '''Писмо о борби за Тиранта Белог''' ({{јез-ес|Carta de batalla por Tirant lo Blanc}}; [[1991]])
* '''Изазови слободи''' ({{јез-ес|Desafíos a la libertad}}; [[1994]])
* '''Архаична утопија. Хосе Марија Аргедас и индијанска фикција''' ({{јез-ес|La utopía arcaica. José María Arguedas y las ficciones del indigenismo}}; [[1996]])
* '''Писма једном романописцу''' ({{јез-ес|Cartas a un novelista}}; [[1997]])
* '''Језик страсти''' ({{јез-ес|El lenguaje de la pasión}}; [[2001]])
* '''Изазов немогућег''' ({{јез-ес|La tentación de lo imposible}}; [[2004]])
=== Позориште ===
* [[Госпођица из Такне]] ({{јез-ес|La señorita de Tacna}}) (1981)
* [[Кати и нилски коњ]] ({{јез-ес|Kathie y el hipopótamo}}) (1983)
* [[Ла Чунга]] ({{јез-ес|La Chunga}}) (1986)
* [[Лудак са балкона]] ({{јез-ес|El loco de los balcones}}) (1993)
* [[Лепе очи, ружне слике]] ({{јез-ес|Ojos bonitos, cuadros feos}}) (1996)
* [[Одисеј и Пенелопа]] ({{јез-ес|Odiseo y Penélope}}) (2007)
Ред 156:
{{DEFAULTSORT:Варгас Љоса, Марио}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1936.]]
[[Категорија:Нобеловци за књижевност]]
| |||